Nada

Spartak on February 12th, 2010

Postoji toliko mnogo stvari, osoba, Ljudi, koji su tu a nikad ih ne vidite. Nikad ih ne sretnete. I nije kriv veliki grad, ni nemanje vremena, ni stalna užurbanost, nekako kako god obrnem svodi se na to da je lakše naći način da se izvučemo. Zašto da se opterećujemo raznim ljudima, prolaznim slikama, tuđom patnjom […]

Continue reading about Dvoje kroz vekove

Spartak on June 18th, 2009

Okani se tih glupih slika, poziranja, namestanja, pucenja usana i slicnih budalastina. Okani se. Nema te slike koja te moze predstaviti, tog fotografa ni tog carobnjaka koji te moze strpati u ram. Okani se tih gluposti. Shvati, razumi da si ti jedna i samo jedna. Svaki put razlicita, ista, slobodna, ziva i nemoj se truditi […]

Continue reading about Glupe slike

Spartak on May 26th, 2009

Počelo je sasvim naivno. – Sva sam smorena, idem do grada da … – Super, kad? – Za 45min kod konja? – Ok, vidimo se. Dolaziš užurbano, kasniš kojih 4 minuta, najavila si 2.5. Sedaš na metar od mene, gledaš sat i verovatno se pitaš kad ću se pojaviti. Meni je bilo uživanje gledati te […]

Continue reading about Zrno II

Spartak on May 18th, 2009

Spremni krećemo u pohode. Zavaravamo sve svojim perjem. Odmereno, jednostavno, šareno, veselo, radosno se nosimo i stupamo na scenu. Zvezda večeri nas dočekuje još na samom ulazu. Drugi sto s desne strane, budno motri na nas. Mala, slatka, nasmejana, posebna, pristojna, zaljubljena. Trepka okicama i gleda. Još nismo dokučili da li primećuje ili samo gleda […]

Continue reading about Zrno

Spartak on January 29th, 2008

Već po sahata očekujem kraj prozora. Po sata i sve što vidim jeste zatvoren prozor. Možda je bilo bolje baciti neki kamen i osluškivati nego što sam čekao hrabrost da dodje sa lavom. Pozvati te i bapnuti u lice sve. Plašim se da ništa ne bi shvatila, da bi rekla da sam verovatno lood i […]

Continue reading about Triatlon…

Spartak on January 29th, 2008

Dopusti mi da te zagrlim, da ti kažem kako mi prijaju priče sa tobom. Dozvoli mi da prekinem sa ovim glupim ponašanjem. Možda sam te zato gurnuo, da bi se vratila? Dozvoli da ti kažem, kako sam-smo lepo pričali, kako mi je bilo predivno, kao da se znamo godinama. Dozvoli mi da ti šapnem kako […]

Continue reading about Udarac po cevanici… – obloga

Spartak on January 29th, 2008

Trudim se da te razumem ali mi je teško. Možda, je krivac moje očekivanje, možda to što si me povredila. Možda i nisi svesna da si me povredila, da sam bio razočaran, da sam te čekao a nisam dobio odgovor. Možda… Možda ni ovo ne bih smeo da pišem iz razloga što ćeš možda videti. […]

Continue reading about Udarac po cevanici…

Spartak on January 27th, 2008

Konačno smo se sreli, nedelju dana čekanja zarad sedamdesetak minuta zajedno. Možda će se neuki stranac pitati da li je vredelo? Možda se i neće pitati ali odgovor se zna. Volim svoje malo ljubavno gnezdo, taj mali podrum koji nas skriva. Ljudi koji su došli da se odmore, da se i sami sakriju, bez gledanja […]

Continue reading about Dan Sv. Save – novi početak