Postoji toliko mnogo stvari, osoba, Ljudi, koji su tu a nikad ih ne vidite. Nikad ih ne sretnete.
I nije kriv veliki grad, ni nemanje vremena, ni stalna užurbanost, nekako kako god obrnem svodi se na to da je lakše naći način da se izvučemo. Zašto da se opterećujemo raznim ljudima, prolaznim slikama, tuđom patnjom ili [...]
Trinaesti januar tekuće godine i koncert našeg dragog sugrađanina Galije. Okupila se gomila ljudi. Jest zima ali toplo, neočekivano toplo za ovo doba godine. Šansu su iskoristili i penzioneri te izašli do parka da promrdaju stare kosti. I starci se izmenili, veče, skoro 10 sati a oni cunjanju po parku i čekaju početak koncerta.
Nas nekoliko [...]
Okani se tih glupih slika, poziranja, namestanja, pucenja usana i slicnih budalastina. Okani se.
Nema te slike koja te moze predstaviti, tog fotografa ni tog carobnjaka koji te moze strpati u ram. Okani se tih gluposti.
Shvati, razumi da si ti jedna i samo jedna. Svaki put razlicita, ista, slobodna, ziva i nemoj se truditi da ukalipis [...]
Pisem,a sta bih mogao drugo, pisem jer tako je lakse, pisem jer ti ne mogu reci ono sto vec oboje znamo… pisem…
Znam, docice vreme kad ces iz starosti pogledati na ovu ludu mladost i reci… mozda je bilo bolje da… smo ipak… bilo bi … ali znajuci tebe i sebe, znajuci da si vec hiljadu [...]
Zima je… hladno je… trljam ruke da ih ugrejem,ha, secam se tih istih pokreta, tih istih trljanja ruku kada sam igrao karte…
Secam se… dim, nas petnestak, karte po stolu, dim svuda oko nas, napolju magla, vec peti sat neprestano kako igramo,daj tu flasu ovamo, zedan sam, otpijam i bacam karte, igra se nastavlja… Znam da [...]
Da ponovimo za one sa slabijim vidom (hehe) prvi oktobar je medjunarodni dan starih. Koliko sam primetio tu i tamo se proslavlja ali vise se svodi na praznu pricu i to kako je kako bi moglo i slicne bajke. Nije mi bas najjasnije zasto se ljudi cude sto je Srbija jedna od najstarijih nacija, tacnije [...]
Continue reading about Prvi oktobar – Medjunarodni dan starih
Secam se kako sam drhtao u ocekivanju da te vidim, kako sam zeleo da te loknice umirim iza tvog uha. Secam se dalje, kako nisam znao da procitam ono sto pises, da sam pogadjao sve osim cilja. Da sam gresio. Secam se, a boli, secam se kako se nisam usudio da te poljubim.
Jedno vece, predivna [...]
Sanjam jednu promenu. Jednu nadu. Jednu zelju. Sanjam nju, tebe, mene, nas. Sanjam a reci odlaze, putuju vecnim prostranstvima podsecajuci kako je sve to prolazno i davno.
Ovo je tango za mene, tebe, nju i njega…
Umoran
Izgazen
Sam.
Nisam igrao sigurno. Nisam zeleo da pravim bazu po bazu i da rusim one stare. Uradio sam nesto gore, porusio sam [...]
Čudna je priča/veza između ljudi i prozora. Taj okvir, 60×120 ili koliko vec. Svaki prozor ima svoju priču i svaki čovek vidi nešto drugo.
Trenutno gledam, tj odgledah jedna besna kola kako prodjoše.
Momka koji zegledan u mobilni polako hodi ka nekom vremensko/prostornom cilju.
Videh jednu curicu, klasično obučenu s torbicom o ramenu kako žustro zamiče.
Nije problem što [...]
Trudim se da te razumem ali mi je teško. Možda, je krivac moje očekivanje, možda to što si me povredila. Možda i nisi svesna da si me povredila, da sam bio razočaran, da sam te čekao a nisam dobio odgovor. Možda…
Možda ni ovo ne bih smeo da pišem iz razloga što ćeš možda [...]
