Nešto se razmišljam…
Svakog prvog decembra ljudi pričaju i sidi i hiv-u i slično. Prosto mi se smuče takve priče. Gledam onaj JAZAS i ou lepu mini žurku kod Kalče što napraviše. Gledam, i nije loše, dobar DJ, dobra muzika, ej bre, nešto se dešava u našem gradu. Milina…
Rade ljudi neku anketu i dobiju kondome ili obratno ili nekako kako god al dobiju kondome. Tog dana bilo je negde 4-5 žurki po celom gradu. Da je neki drugi grad ne bi bilo čudno ali za našu sredinu pravo osveženje.
Gledam kako su svi lepi i fini, svi koriste kondome svi se raduju, verovatno što su ih dobili za dz i svima fino. Ovi iz JAZAS-a dočekaše taj dan u godini da dodju i pokažu se da su živi.
Onda dodje dan nepušača, pa dan invalida, pa dan protiv nasilja u porodici, pa dan asmatičara, dan protiv duvanskog dima… Svaki dan smo odredili i posvetili nekome, svaki dan u godini.
Gledam i sve mi nekako muka.
Posle par dana setiše se medicinari da urade neke ankete o reproduktivnom zdravlju mladih i što se kaže, svako čudo za tri dana prođe.
Tako se setimo svih problema, muka i raznih bolesti i proslavimo ih za jedan dan. Sutra raspalimo na cigare, na masnu hranu i krkanje pihtija i sličnih namirnica.
Onda negde se provuče dan šećeraša i tada smo dobri, pojedemo samo dva od četri kolača koliko smo merkali tog dana.
Gledam i sve mi nekako muka.
Muka što se tog hiv-a i side setimo samo tog prvog decembra. Što o takvim stvarima govorimo samo tada i posle tajac, muk, nema nas nigde, zaboravili smo hiv i ppb i idemo dalje. Ebemo se bez kondoma i zaštite 364 dana u godini a tog prvog decembra svi smo lepi, fini, savesni i onda ga navučemo…
Tags: vetrenjace
Leave a Reply