Stalno se pitam koj moj se mucimo da pogodimo sta je pisac hteo da kaze. Sta je hteo on je to i reko. Nekad je reko nesto sto nije hteo ili bar to mi mislimo?
Nekako se to svodi na ono kokos ili jaje i ostale glupave price.
Mislju sam da delo pripada piscu, stvaratalju upravo u trenucima stvaranja. Kada su zatvoreni, kada su sami, kada su samo oni bitni i oni postoje. Onog trenutka kada delo izadje na videlo, kada ugleda svelost dana tada prestaje bilo kakva veza medj njima i ono; pisac je zasigurno tvrdio da je cvet plav zato sto…
Mogu napisati jednu jedinu rec, ne samo ja, bilo ko. I mozemo pozvati desetine i stotine ljudi da je tumace.
Neki ce reci da je to tek TA rec, upravo ta i da oznacava upravo to sto sam i rekao odnosno napisao. Neki ce, iz nekog licnog iskustva izvuci nesto sto njima ta rec znaci i pripisace je mojoj tj moju njihovom znacenju ili kako god. Treci ce pak, pokusati da proniknu u moju dusu i da shvate sta sam mislio. Cetvrti ce sagledati situaciju, okolnosti pod kojima je napisana rec i izneti sud. Peti, ah ti peti…
Dakle pisac je ne toliko otac koliko kum delu. Delo se stvara i oblikuje u nama, onima koji posmatramo i komentarisemo. Pisac je tu samo da bude kum, da da ime a dete mi cuvamo, obrazujemo, saljemo u skolu, ispracamo u vojsku i …
Dakle, svako tu vodi zaseban zivot, i delo i pisac i tumaci i presretaci ….
Spartak
23.39h 14.09.08
Ne bih se baš složio s tobom… Mislim da bilo koji stvaralac, ne samo pisci, jedan trenutak u vremenu, jedan deo sebe, života, trud i rad…ako iskreno stvara, iz ljubavi, onda sve to umetne na takav na?in u svoje delo da stvara vezu za sva vremena. Stvaralac je živ dok živi i delo (u velikoj meri bitno je koliko je samo delo na?inio živim…), ali i posthumno, ako je veliki i bitni deo sopstvenog života ugradio u delo.
A mi “posmatra?i” (?itaoci, gledaoci, “filozofi”…) možemo da stvorimo sopstvenu vezu sa delom, ili stvaraocem, u onoj meri koliko nam nešto “legne”, ili ne. Hvala Bogu – ogromna je mogu?nost izbora…
)
Hm.. Mozda sam se malo neprecizno izrazio a mozda i nisam. Poenta je:
Svako vidi ono sto hoce i svi vide isto i svi vide razlicito. Naocare su nam razlicite te tako i slika ispadne dal svetlija, dal tamnija, dal kakva…
ah, avaj! tako jedno odvratno pitanje – sta je pisac hteo da kaze? moj omiljeni odgovor tokom dana skole bio je: sta te briga? kasnije se promenio u: da ti mozda ne znas? posle sam prosto odustala od odgovaranja
Svako delo, smatram da ima svoju proslost, sadasnjost i buducnost. Dok ga stvaram u glavi to je njegova buducnost, moze se promeniti, izmeniti, u trenutku sadasnjosti i samog pisanja, mogu ga izmeniti dok se licno meni ne svidi, i dok ne kazem da TO sam htela.. Sve kasnije je proslost, za mene.. Jer cim stane na papir, mail, post,.. reci su izasle i one postaju neka nova buducnost i sadasnjost za nekoga za mene proslost. A kamenje proslosti ne treba dirati..
Pisem da dusu oslobodim svoju, i pisem sebe radi ne sela radi.. A selo k’o selo svako tumaci na sebi svojstven nacin, i ko sam ja da se bunim? Mogu se osmehnuti i od njihovih komentara smisliti neku novu pricu, moze se roditi neka nova ideja..
gde moj komentar odavde
?
napisala sam roman!
Ko radi taj i gresi. Nesto mi se opet baza da me izvinete uzjebala
hehe
a ja ko po obicaju je opravio rucno uz neke manje gubitke
Trudicu se da vise tih gubitaka nema
Molim posalji roman opet
mala naznaka, sledeca prica je povezana sa ovom. Evo, da te castim i da se iskupim objavicu pricu pre roka
Hvala
Slazem se da delo nastavlja da zivi sopstveni zivot onoga momenta kad ugleda svetlost dana i izadje iz pisceve sobe.
I zato NIJE VAZNO sta je pisac hteo da kaze.
Pisac je …ahaha…divine provider
skoro sam nesto pisala na tu temu al’ sad ne mogu da se ponavljam. sustina je, da mi,uvek, imamo impresije i tumacenje onoga sto neko napise i niko nam ne moze garantovati da su nasa tumacanje to sto je pisac hteo da kaze, a impresije onakve kakve je on hteo da nam stvori. ja jedne, ti druge, neko trece , nekad se i slozimo. i impresijama i u tumacenju.
sto je u redu, inace bi bilo ocekivano, dosadno i kontrolisano
mozda je cak i stvar ukusa ili onoga sto kaze Gil, nesto nam legne nesto ne
sasvim sam sigurno da mnogo od vas ne vole, ne citaju, recimo svetske klasike niti ‘razumeju’ ili Tolkina, sta znam. u svakom slucaju to je super, jer bi u sprotonom neki bestseler pisci ostali gladni
mogu se i sloziti sa tobom da se delo na neki nacin razvija u nama i da je u svakom od nas drugacije…
ajooj, kako sam isfilizofirala, ne smem da citam
ps.
ovo je bio moj izgubljeni komentar, pa jel da da bi mnogo propustio da ga nisam napisala, again?
Naravno da bi gubljenje tvog komentara bilo ravno katastrofi, zato smo se i pobrinuli da se objavi.
Salu na stranu, sada sam tu i nadam se da ce sve raditi super i bez gubljenja i komentara i tekstova
Uzivajte