Mir Božiji… Kako divan pozdrav…
To divno zvučanje a još više značenje ovog pozdrava. Koliko je tu topline, želje i nežnih pozdrava kojima obasipamo onom kome su upućene.
Mir Božiji…
Sama reč mir nam kazuje nešto blago, smirujuće, opuštajuće. Probajte, izgovorite par puta reč mir…
Reč Božiji nas upućuje da to nije običan mir. Mir koji imate kad ste sami u kući, kad ste završili sve obaveze i odmarate. To nije onaj mir koji dobijete kad ugasite TV ili utišate komšijsku decu. Ne, to je posebna vrta mira.
To je mir Božiji, sveprožimajući, svuda i uvek i sada i do kraja vremena. Poseban “kvalitet” mira. Mir koji ne dolazi spolja, već iz vas samih, iz vaše povezanosti s Bogom, univerzumom, vašim bližnjima i svim ostalim. To je mir koji prevazilazi sve ostale tihe trenutke.
To je mir koji vas ispunjava i odzvanja u vama. Odzvanja ne napadno već da vam kaže da je tu, da nemate razloga da se plašite i da nikuda neće otići, tu je. To je zvuk predivnih zvona koja leče..
…i ja razmisljam na isti naćin.
Mir Božji!
Hristos se rodi! Mir Boziji!
Vaistinu