Različiti kalendari, različite navike, običaji, postupci, nadanja, stremljenja, želje…
Dođe mesec decembar i počnu priče o NG o poklonima o tome kako smo svi srećni, veseli, zadovoljni životom. Onda počnu saveti kako ostati trezan, kako se osloboditi mamurluka, kako izbeći varku lepih slatkiša, kako ovo kako ono…
Tih mesec-dva zaboravimo i na siromašne i na ubistva i na silovanja i na prevrtljive političare i na sve loše stvari. Tek ponegde se provuče neki plakat taj i taj za predsednika, ta i ta za predsednicu i slične budalaštine.
Po nekim statistikama 20% ljudi oseća depresiju tih meseci. Glavni uzrok je manjak prirodne svetlosi i manjak fizičkih aktivnosti. I te statistike, sve nešto pokazuju i tvrde i po njima smo verovatno svi mi zapatili bar jedno četri-pet bolesti i jedno dve duševne psihoze i verovatno je i većina nas mrtva samo toga nije svesna. Tako kaže verovatno neka statistika.
Možda tako i treba. Cele godine radimo i radimo i sada je trenutak da sednemo, da napunimo baterije. Da se osetimo dobrim što postojimo, da se setimo da smo pobedili u najvećoj trci, da smo stigli, da smo prestigli drugih 40000 koji su krenuli u trku sa nama. Tada je trenutak da se setim onog božanskog u sebi da se setimo da smo sinovi vere, da se setimo kako smo anđeli sa jednim krilom… Sve smo to uprljali…
Elem, svi smo srećni i razdragani i veseli. Nekada je to bilo tako. Zima, sneg do pasa, osim te živine i stoke nema šta da se radi, da se namiri i toliko. Ostaje nam tih meseci da sedimo uz peć, družimo se, uživamo na okupu, cela familija. Pletemo čarape, ispijamo grejana vina i rakije, hladnog kupusa i ako smo malo bogatiji neke švargle i sušenice.
Kao sto rekoh nekada.
Sada. To je vreme kada vas se sete svi lažni prijateji. Kada na mail dobijete gomilu čestitki od ljudi koji vas inače ne bi ni pogledali. Kada dobijete i sms poruke od nekih ljudi koji vas jedva poznaju. Tada svi trčimo i kupujemo poklone, trošimo nemilice. Druga statistika kaže da čak 16% Britanaca još vraća Božićne dugove. Kada smo se sveli na to da od drugih očekujemo poklone i kada ….
Sve je ovo pogrešno krenulo, nema više sitnih poklona kao nekada. Nema više jedne jabuke, par suvih šljiva i tople rukavice, nema. Sada svi žele mobilne, kompove i druga čuda tehnike.
Izgubilo se ono u nama, da slavimo zbog slavlja, zbog sveca, zbog svetkovine. Slavimo da bismo uživali tj da bismo se prežderavali i napijali. Sramota…
I zato, bolje me nemoj pitati da li volim NG. Najradije bih je proveo negde daleko u planini, zavejan od gore navedenih vrsta slavlja sa par ljudi i to ne bilo kojih već sa prijateljima i voljenom osobom…
ah… retke su osobe koje bi ovih dana bile srecne samo pravljenjem Sneška Beli?a… a te su sitnice bitnije od mobilnih, kompjutera i ostalih ?uda…
Nekako svi zaboravljaju o ?emu se zaista radi ovih dana.
Znas, kako sam citao tvoj blog, poceo sam da shvatam zasto ti nemas prijatelje. Nisu ljudi depresivni u decembru, nisu svi, nego si ti depresivan sto nemas nikog ko zeli da te pozove i da ti kaze “Srecna nova godina” i da ti isto pozelis njemu/njoj. Dragi moj Spartaku, ja ti zaista zelim da u novoj 2008. godini nadjes neke drugare i da izadjes iz depresije. Lepo je kad te se neko seti, neko sa kim se nisi video 100 godina. Praznici tome i sluze.
Spartak ima prijatelje! On je samo negde usput shvatio da je mnogo lakse ziveti bez razocarenja u zivotu, i da, ako nikog nemas blizu sebe, nikada neces biti povredjen… Jer znam da je bio povredjen mnogo puta…
Dragi moj Spartace, znamo i ti i ja da to i jeste ?ar zivota… Da padas i povredjujes se milion puta, ali da opet zivis za taj trenutak gde ce ti neko reci da te voli, da te uhvati za rame i kaze da ce sve biti u redu… I svako bi dao da mu hiljadu puta povrede srce samo zbog tih retkih trenutaka…
Ja ti zelim u 2008. sve sto jedan iskren prijatelj moze da ti pozeli…
Nisi ti depresivan…ti jednostano ne zelis da prozivljavas isti bol iznova… Ali veruj mi da ponekad vredi dati deo sebe zarad gore napomenutih stvari…
Jedno vreme sam trsio sampite ko lud, onda su naisle Princess krofne koje sam obozavao, trenutno su na meniu ekleri
ps.Mnogo je lepo kada znas ko se krije iza anoniman… svako ostavlja trag a da toga nije ni svestan.
Naravno da Spartak ima prijatelje, i mislim da mogu da se svrstam u tu grupu, s obzirom na dugogodisnje poznantsvo. Slazem se sa svim sto je u clanku pisano, jer je od kad sam upoznala “cari” zivota odraslih Nova godina jednostavno postala moja najgora nocna mora! Lazni sjaj, sareni papirici, Deda Mrazovi… sve je to varka, sminka… Nista novo u novoj godini nece doci samo od sebe…pasti s neba.
Pitanje je samo, imamo li hrabrosti i snage da se porvemo sa svime sto nas ceka…
eee spartache, druzis se sa pogrensim ljudima
Doduse… ja vise volim suve smokve nego sljive, ali ajde 
I volim Sneshka Belica… i Deda Mraza… I… i… i… volim novu godinu 
.. kada ponoc otkuca tih cuvenih 12h.. pomolim se Bogu za zdravlje svih mojih najdrazih, bosa u pidzami, otrcim trkom na tavan uz stepenice pune snega..i gledam vatromet.. za mene je to Nova Godina.. kada se uz pucanj sve rasprsne u hiljadu boja, koje traju tren i onda zamru.. Lepota je u trenutku.. ako ga uhvatis..
p.s… ponekad moras biti bos da bi osetio trenutak
Trenutak je u tebi, trenutak je u sveci koja dogovreva, trenutak je u onom malenom potezu kada partner puci usne i krece ka vama, trena kada vam pahuljica padne na trepavicu i zagolica…
Lepo je trcati bos po snegu…
I za kraj, lepo je kada ga uhvatis…