Ustao je na levu nogu i hromo, teturaju?i krenuo ka kupatilu. Glava je pucala, isuviše votke, isuviše trave i pušenja, isuviše misli…
Razmišljao je par trenutaka da li vrela ili ledana, odlu?io se za vru?u. Odvrnuo je vodu, naslonio se rukama o zid, o te hladne plo?ice i ?ekao, ?ekao da se um razbistri i se?anja izbrišu.
Opet je video, nju, samo nju, jedino nju. Jedino je ona mogla tako da ga poremeti, jedino je ona mogla da ga dovede do o?aja, uzdigne do raja i baci u pakao. Jedino ona.
Para je kuljala ispod staklenih vrata, kupatilo je bilo malo i magla se podigla. Njemu nije bilo važno, želeo je samo da je zaboravi.
Slike su se vra?ale, napadale, grizle, milovale, šaputale… Ona, u maloj crvenoj tesno pripijenoj haljinici. Crne cipelice, crn kaiš, crn ?ipkani brus koji proviruje kroz dekolte. Ona, to njegovo, bilo nekad, savšenstvo. Duga smedja kosa i taj opojni miris koji se širi…
Želeo je da zaboravi, da ponovi, da prekine, da udahne, želeo je nju, mrzeo, voleo. Oh, u glavi metež, toliko razli?itih ose?anja a nijedno ono pravo, ?isto, kristalno. Sva izmešana, ?ekaju da ih popije.
Veoma je vru?e, alkohol isparava, para ga okružuje, ?udni oblici se pojavljuju.
Neko otvara staklena vrata, još uvek je oslonjen na zid, tek kraji?kom oka vidi smedju kosu. Ose?a kako ga nežne ruke dodiruju, maze, pipkaju, oslonjen je, prepušten njoj.
Muškost se probudila, mozak je digao ruke i predao se telu. Pomera jednu ruku, glava je teška od silnog alkohola, hvata je za guzu, stiska, raste, ponosno se osmehuje, opet je njegova.
Okre?e se, ljubi je, gricka po vratu,uživa u svakom deli?u njenog tela, zavla?i prste, priprema je. Meškolji se i mrda guzu, izludjuje ga, priprema. Želi da je poljubi ali bezuspešno, okre?e glavu i nedozvoljava mu.
Vrata su otvorena, u ogledalu njen lik. Prazno lice, bez o?iju, usana, ništa, samo koža. Krik, vrisak, staklo koje pršti, pojušao je da izadje da isko?i ali, ah, te klizave plo?ice.. Nekada plave sada su poprimale crvenu boju njegove krvi.
Moja prva, izmišljena pri?a. Neki ?e videti odakle je inspiracija neki ne.
Ima i druga verzija, takodje za lice ali neki drugi put. Za neku drugu pri?u.
Spartak
23.42h, dana 19.08.08
i dalje L / P
ps.kao sto obecah, skratih pricu tj zadnja 2 reda 
Kupatilo, suze, da…
…svako od nas ima bar jednu takvu “onu”…
odli?no, svi?a mi se sve do poslednje re?enice . . . (ja se trenutno ložim na prezent
pa mislim da bi mi nekako bolji doživljaj bio da si je napisao u prezentu . . . ali ok, previde?u to samo zato što mislim da nisam objektivna i da precenjujem prezent trenutno).
jedina i najve?a zamerka je na ovo:
“Taj lavabo na krivo postavljenom mestu glavni je krivac, on i ona, krivi su… ( Ona, ona se te no?i ubila rešena da povede svog andjela u zajedni?ki san. )”
(po meni) nikada, ali nikada nemoj da objašnjavaš ?itaocu šta si hteo da kažeš. samo iz razloga što svako delo može da se tuma?i da milijardu trista miliona sedamsto šezdeset i osam hiljada dvesta petnaest na?ina. ako ti meni kažeš da se ona ubila i došla po njega, onemogu?io si mi milijardu trista miliona sedamsto šezdeset i osam hiljada dvesta ?etrnaest mogu?ih tuma?enja sa moje strane tj ograni?io si mi maštu. a to ne valja. što je više mogu?nosti da se delo protuma?i to je bolje. i poenta jeste u tome da ne kažeš direktno šta se desilo, ve? da sami skapiramo. ako uspemo, to je posao
onda je dobro ura?eno.
mislim, sled doga?aja je super ura?en, lik umire; po pandurima koji ?e ga na?i se okliznuo, po nama je sanjiv, zaljubljen, uzbu?en i nedovoljno pažljiv te se zato okliznuo, a ustvari samo njih dvoje znaju šta se ustvari desilo
))
samo napred, nastavi da pišeš. hiljadu puta sam ponovila re?i jednog mog profana sa faxa (koji je to drpnuo iz jedne knjige, znam i koje, ali nema veze): “Pisanje se u?i ?itanjem. I pisanjem.” tako da . . .
Slazem se sa komentarom iznad, s tim sto ne bih umeo da formulisem tako dobro sta mi je zasmetalo
A zasmetalo mi je to “nesto” bas na samom kraju teksta 
U svakom slucaju, svidja mi se! Zanimljiv pripovedac cuci u tebi, Spartache
Ok, za par dana ce taj deo nestati
.
Cisto da cujem jos neki komentar.
Ni meni samom se kraj nije nesto dopao : /. Ali, kasna noc, rano jutro, ko ce jos da smislja
A za tu recenicu, pisanje… Vec sam je negde juce procitao ; /.
Ono sto moj profa kaze jeste da se stil ne menja, moze da se poboljsa ili ne, ali da se menja nikako
stil je relativna stvar, ako malo poradiš na njemu (vežbom naravno) posle ?eš mo?i da se igraš stilovima
nemoj da ti bude mrsko, kao kasna no?, umoran sam. zadaj sebi cilj da kada pišeš ne prestaneš dokle god sam nisi zadovoljan. meni se dešava da mi glava pada i muti mi se razum od umora, ali uporno sedim i pokušavam. posle znam da sam dala maximum i da, kada me neko ispravi zbog ne?ega mogu samo da nau?im
pa, tanka je granica izmedju jeftinog trilera i dobre price
ali na dobrom si puta
nekad je jasan vulgrani prelaz bolji od vela tajne
ali ne slusaj nikoga
tako se najmanje gresi
oki doki! ako osh da budes po pisanoj normi, mogu ti kazem sta da ispravi, a ako osh da budesh svoj, onda … pa valjda si dovoljno velik da znas sta ti je ciniti?!
inace, bez mnogo zamerki, al pitanje: sta ce ti zagrade na kraju? kako god ti resio da je zavrsis, cemu zagrade, sine Spartace???
osh jos mao gramatike, ili da ti kazem da pazis na razvoj ceznje dok se tusiras vrelom vodom? kekeke
treba preformulisati taj poslednji deo, po mom misljenju, ne treba ga menjati.. samo preformulisati, drugacije sloziti..
imam predlog za tebe, ali o tome kad budes online.. 
ili da te cekam da stignes?
Bas sam srecan kad odem na par sati i ono komentari
Hvala svima.
Da pojasnim. Kad pisem ne razmisljam, pustam da sve to samo izadje i sta bude, djuture, na kilo sto bi se reklo. I volim tako i svidja mi se to.
Nisam ja ni pesnik, ni profesionalac da bih sad pisao po desetak sati. Lepo, kad mi dune, sednem i napisem.
Ovo naravno ne znaci da treba da prestanete sa kritikama ili podrskom
poz
eto
sutra
je utorak!>!>!
..iscrpljen od puta seo si i prepravio, previdevsi mnogo toga.. osecaj na pocetku nema isti intenzitet kao na kraju.. fali .. fali.. fali nesto.. kada svi mi odemo… “da spavamo” pronacices ti to u sebi.. i ispraviti.. a mozda samo u sebi zadrzati original
sve u svemu.. lepo 