Šta je to? Kako je nastalo? Ko smo mi da „merimo“, pokušavamo da ograni?imo i sli?no? Nemam ni volje ni želje da zalazim u tešku filozofiju, umoran sam za tako nesto.
Ispri?a?u pri?i, i to kakvu, kao i sve ove, istinitu.
Imali smo zadatak, na?i gradona?elnika i napraviti intervju i saznati nešto više o mestu u kome se nalazimo.
Mesto malo, uredjeno kao po carskom ukazu. Svega ima, proizvode vino, maslac, sir, alkohol, ma svega ima, farma krava, ergela konja, omanja ku?a koja je polu hotel ma svega. Ulice koje vode do njiva su asfaltirane bolje nego polovina naših puteva.
Tumarasmo tako i pokušavali da nabodemo ku?u ali nije išlo. Tumaraju?i tako videsmo predivne kipove, nasmejanu ogradu, omanju zgradu koja je mamila ne?im mitskim, ne?im nestvarnim, ne?im pomalo bajkovitim.
Lud, kakav jesam, mic po mic zakora?ih u dvorište. Ostali, ko svaka dobra ov?ica krenuše i oni.
Možda je to problem u mojoj glavi ali neka lagana muzika se širila, mogli smo da je namirišemo. Ugledali smo omanjeg starkelja kako drnda nešto, ne?im po ne?emu. (Da, da, znam da je opis „alal vera“ ali pojma nemam sta je radio).
Kada nas je ugledao stara?ko lice je zamenio detinji osmeh, srda?an, mio, drag, na polu eng polu nemackom je objasnio da udjemo slobodno. Kretao je polako sa merdevina, stepenica ili na ?emu je ve? stajao i sidje medj obi?an svet.
Sve je tako nestvarno, starki? ima sedamdesetak godina i radi ovo iz hobija. U jednom uglu ako se može re?i za kružno dvorište zagrljeni plešu. U drugom uglu indijanac iz plemena Mohiki (ma daj, dal stvarno mislite da imam pojma iz kog je plemena) igra oko šerifa ili sa njim…
Vreme. Upitah dekicu koliko je sati, moralo se i?i i prona?i. Staro mom?e po?e pri?u tj dijalog o tome da nema sat. Da je sat jos pre ko zna koliko godina, petnest i više skinuo, stavio u kutiju i frljio, što bi se reklo.
Živeti kao ma?ka. Tvrdio je veseljak da život, ovaj naš koji provodimo na zemlji treba biti baš takav, kao što ma?ka živi. Spava, jede, proteže se, uživa i toliko. Ne brine o bilo ?emu, ne brine O VREMENU.
Spartak
eto tako, došlo mi da darujem nekoga jednom pri?om
22.21h
13.08.08 L
- 17/2
ah šta re?i, pored ovako divnih opisa!? kekeke
naravno da ti je opis alal vera, i da nisam ni o?ekivala da znaš iz kog je plemena indijanac, mada koje su šanse da neopisivo velik broj ljudi uopšte to zna???
al možda sve to iz razloga što živis kao ma?ka, pa šta te briga…
odbrojavanje po?elo
vreme je seljak
objasni?u jednom što.
“Zar nikad neces odrasti, mali veseljache?” Se seca neko tog crtica?
)
Lepo tvrdi taj veseljak.
Jako dirvljiv i tuzan crtani o malom remorkeru ;(
i jos pitas ko se SECA
e, ovo je odli?no!
obožavam univerzalne pri?e.
ne rade ti nasa slovan, linkovi u komentarima
a vreme
cek, dok se skoncetrisem da citam sa ovim znakovima pitanja?!
uh
moracu da to sa slovima provalim sto se ne vide dobro ; /
kad kopiram tekst sa starog bloga na novi, rucno onda opet nece. Tj lepo se kopira i kad udarim save ono svi istumba ; /
A linkovi sto ne rade. Mislim da je to prilikom prebacivanja malo zaebo
Ovi novi linkovi rade, tj novi komentari