Unos: 00 i jos jedna 0
Projekat: P
Taman se okurazih i podigoh malo noge da odmorim ko covek, kad ono dolaze plavci tj plavka i plavac i kazuju da mrdnem noge s klupidzika. Sta sad, propade mi krevet.
Gledam, jos cirka tri polovine sata do polaska.
Monolog: Dobro je, kad uhvatim ovaj, idem 2h i negde na nekoj stanici na B iskocim i imam cirka 20 min da pogodim pravi voz. Dvadeset minuta, taman.
Stize vest, prvi put ove godine voz broj blabla kasni pola sata… Super, radost u srcu i osmeh na licu, poteralo me.
Uskacem u sred voza i marsiraju zastave, zvone pistaljke, cuju ce jauci sina i voz krece. Upadam u kupe gde su tri meni slicne omanje teretne zivotinjice, sa velikim rancevima, cipelama koje vire i naravno peskirom zabodenim kao zastavom na tom jadnom otuznom rancu.
Gledamo, nadamo se, zajedno molimo i kontamo negde u malom mozgu da je pola sata nesto sto je nemoguce nadoknaditi u zemlji u kojoj se nalazimo. Gledamo i pricamo, smejemo se, lakse kad imate sa kim razmeniti osmeh i koju toplu rec.
Dolazimo i shvatamo da smo zakasnili ne vise od desetak minuta. Deset minuta i reci koje nas bacaju u neverovatno opasan ludacki smeh. Vest da sledeci voz za P polazi tek za osam sati i nije bitno koliko minuta. Osam sati sedeti u nekoj stanici, u zemlji koja je slicna siru ili proveri???
Sta rade ocajni ljudi, vuku ocajne poteze. Ulazimo u prvi voz i krecemo ka cilju ka P. Stanicu po stanicu, krecemo, ne prezamo od lokalnih vozova od strasnih stanicnih ljudi, ne, samo guramo napred. Jedna stanica po jedna. Sporo, mucno, ali radimo nesto. Presli smo jednu stanicu i cekamo sat vremena za sledeci voz. Jos jedna stanica i jos ¾ cekanja voza i sve smo blize cilju.
Konacno se dovukoh do zadnje stanici, do granice te cudne zemlje na C. Naravno i nova vest dobra kao i svaka pre nje, sest sati cekanja. Vec je dvadeset puta odzvonilo, vec 20 krugova se okrenulo od prosloga dana. Da je po planu u 18.38, bih bio u P u gradu L na glavnoj stanici i cekao da me neko pokupi. Ali ja sam jos par stotina, ne tako mnogo, nekih 3 daleko od cilja.
Spartak
18.32h 09.07.08 Lodzlike, P
Divim se ljudima koji krenu od A pa stignu do D, a nisu presli preko B i C.. nego eto nekim “drugim” putevima.. I imaju hrabrosti.. i imaju herca i niceg se ne boje.. Ili bar to nikad ne priznaju… Ali eto nikad ne bih isla “drugim” putem.. cekala bih onaj od 8h.. Pogresno? A ko bi ga znao.. Ja tako malo “mesecarim”… pa iscitavam neka stara i neka nova gradiva.. Uostalom… Meni lepo ovde kod tebe