Unos: 00
Projekat: P
Nada u ocima, polet u dusi, pero u dzepu, sreca u srcu i krecemo. Krenulo se s velikim naporom, s velikom srepnjom, s verom da cu stici cilj, dostici ga u 26 sati puta.
Krenuh nekih sat vremena po zavrsenom obedu. Autobus koji je Leteo po putu do naseg glavnog grada, prijatna klima, jos prijatniji saputnici koji nisu oko vas, milinka za spavanje.
Dodjoh u lepi nam grad i cekah veceru da se uspem u voz. Voz ko voz, a vozovi mnoga lica nose. Na dnu Srbin i covek sa cudnim plavim pasosem, u sredini neki smesni Spanci iznad moja malenkost da kontrolise red i svetlo.
Krenulo se polako po brzim prugama Srbije ka drugom glavnom gradu naseg severnog suseda. Voz kasni 11 minuta i taman mi daje dovoljno vremena da ispitam neljubazne stanovnike B i skontam da je BAHN napravio gresku i da prosto taj voz ne postoji. Sta sad, ide se dalje.
Jedna mala, zelena spodoba, napakovana crnim oklopom zurko je sandalala do osmog a neki tvrdi i sedmog perona da uskoci u voz do sledeceg glavnog nam grada naseg jos severnijeg suseda.
Aj ne lezi vraze, svinje hranu traze ili kako vec ide ta pesma. Glavno pravilo, ne verujte M kondukterima. Poslusam lepo plavog cikicu i iskocim posle jedne stanice, dakle, udaljio sam se od B za circa 123km i stigao do nekog grada u tada meni nepoznatoj zemlji. Cudjenje, pomalo strah, pojma nemam gde sam. Sledeca vest 5sati cekanja do voza. Sta se tu moze do leci na klupicu, ranac kao jastuk, jastuk kao pokrivac i krece ubijanje vremena. Sati prolaze kao puz po cesti, samrtno sporo. Cekam i odumirem…
04.07.08
18.26
Spartak in Lodzlike
Atheist rap?
avanturisti?ki skroz . . . svaka ?ast, ja svoja putovanja planiram danima
Heheh. Ma dzaba planiranje kad ides vozom, ici vozom to je avantura.
Za 2010 planiram neku Sibirsku ili nize Tursko/Sirijsku pustolovinu
Moze covek da uzme avion, pogotovo ovde u Evropi, nije to tako ni skupo a stedi vreme al ubija avanturu