Zrno

Spremni krećemo u pohode.

Zavaravamo sve svojim perjem. Odmereno, jednostavno, šareno, veselo, radosno se nosimo i stupamo na scenu.

Zvezda večeri nas dočekuje još na samom ulazu. Drugi sto s desne strane, budno motri na nas. Mala, slatka, nasmejana, posebna, pristojna, zaljubljena. Trepka okicama i gleda. Još nismo dokučili da li primećuje ili samo gleda u pravcu nas.

Gužva, skakanje, guranje, bataci, minjaci, ćelavci i sva ostala bratija. Udri, tamo vamo, muzika obuzima nas i masa divlja. Sve se izmešalo, uskomešalo, razmrdalo, promrdalo, zaigrelao, zaplesalo i jos mnogo lo.

Gledam to umilno lice, svaka sitnica na tebi, sve ti tako pristaje. Gledam i divim se tvojem JA, gledam i uživam. Gledam kako ti stoji cigara i pivo. Totalno se uklapate, vidim tebe i srećan sam što si ti. Što nisi neko drugi, što nemaš tudje pokrete, tudje držanje, gledam i uživam. Vidim to zrno ljubavi na tvojoj bradi, tu ispod usana, gledam i uživam.

Dosta je bilo, muzika svira fajront, svetla se gase. Ostaju zaljubljeni i zagrljeni i pijani zagljeni. Ostali krećemo put. Ona, dolazi, pozdravlja nas. Glupiramo se na izlazu, rekli bi a možda i ne.

Spartak

18.05.2009 u 15.04h

Tags: nada