Počelo je sasvim naivno.
- Sva sam smorena, idem do grada da …
- Super, kad?
- Za 45min kod konja?
- Ok, vidimo se.
Dolaziš užurbano, kasniš kojih 4 minuta, najavila si 2.5. Sedaš na metar od mene, gledaš sat i verovatno se pitaš kad ću se pojaviti. Meni je bilo uživanje gledati te tih par minuta, taj minut koliko ti je trebalo da shvatiš da sediš do mene a ne nekog stranca. Gledam, pogled koji se odbija o staklo sata, luta, traži nekoga, traži. Ne želim da se javim i da te uznemirim, ne želim da pokvarim taj trenutak kad mogu da budem tako blizu, da te gledam, da budem neprimetan a tu.
Drhtim, osećam da bi svaka izgovorena reč izašla kao jugić po džombama, nesigurno, drhtavo,. Okrećeš glavu i smeješ se, prosto ne veruješ svojim očima, smeješ se. Tako nežno, fino, tako blago tvoje usne se odmiču i formiraju jednu prekrasnu liniju.
Osećam tvoj parfem, kako volim da udahnem život punim plućima. Nozdrve se šire i osećam tebe, osećam slast morskih talasa, pučinu mora, udare vetra, osećam jorgovan i livadarski med. Osećam.
Krećemo, čavrljamo, pričamo. Trudim se da ti pričas, da jednom i ova brbljalica ućuti. Da pokuša da čuje Tebe, da oseti tebe, tvoje želje.
Videla si više no ja. Ili bolje reći, objektivi i mete su drugačije.
Pričaš mi o stranim zemljama, o drugim ljudima, kulturama, narodima i narodnostima. Pričaš a ja upijam, upijam svaku tvoju reč, kao da sam ja bio tamo, kao da sam izlazio sa tim strancima, živeo u tim istim kućama u nizu i još mnogo toga. Prosto uživam u tvom cvrkutanju. Ponosan sam, pustio sam tebe da budis Ti, pustio sam sebe da budem Ja i još bitnije pustio sam da oba teku. Pustio…
Pratim te do kuće, ili kako ti reče: Živim u kolibi. Blesica mala.
Krećeš ka meni uz reči; bilo mi je super. Osećam tvoj obraz i poljubac. Ono bitnije osećam sve one želje, nadanja, strepnje, ljubavi, osećam tebe, osećam kako me istinski ljubiš i osećam se kao malo dete. Sve dajem, ništa ne iskam.
pesma je nasumicno odabrana izborom reči: voli me ko sto nikad nisi voljelala
Spartak 20.04h dana 26. maja godine 2009.
Tags: Add new tag, idila, nada
May 26th, 2009 at 8:32 pm
May 31st, 2009 at 5:44 pm
prepuno emocija : )))
toliko, da mu to mini ‘nesavršenstvo’ apsolutno ide u prilog : )))
June 13th, 2009 at 1:26 am
Pravo si dete i neguj i dalje to dete u sebi! (Naš’o ko će da ti kaže…)
E, a želim ti sledeće: nemoj samo da gledaš i nemoj ni da puštaš (ako je moguće).
June 18th, 2009 at 2:58 pm
@ Dejan
@ DA
Hvala. Imam dosta materijala i zapocetih tekstova koji cekaju da iskoce
@GG
Nema pustanja, nema nazad
June 30th, 2009 at 2:10 am
.. Cuvaj to zrno
mozda od njega jednog dana postane ‘ukusna pogaca’ 
poz!