Još jedna priča o starini iz autobusa.
Elem, pukovnik u penziji je bio baš Takav. Baš kako zamišljate pukovnika u penziji, ni manje ni više. Gospodskog držanja, bistrih i brzih misli i sa jednim polu smeškom koji visi o levom brku. Kosa seda, gde je ima, i frizura ona prava, vojnička, kratka i uredna.
Gledao sam kako se dekica igra sa mališanom od ispred i kako pominje da i on ima jednog takvog kod kuće, valjda od ćerke. Nisam baš pomno pratio. Ostajem sam, deda na svom sedištu a ja bez drugarice, taman da se još bolje sagledam dekicu.
I gledam taj čudesni dodir mladog i starog, tu igru sadašnjeg i prošlog, budućeg i prolaznog a opet sličnog. Gledam i vidim jedno te isto. Vidim mališana i njegov odraz u očima starca. Gledam; kakvo je to umeće, kakva je to čudesna snaga kad ste dovoljno jaki da se igrate sa detetom. Kad vam je sve smešno, čudesno, magično i kad nema granica. Kad svaka glupost može biti olovni vojnik, voz ili pak nešto sasvim treće. Ta lepota verovanja i mašte, kad vas ništa ne može razuveriti i dokazati suprotno. Kad ste dovoljno jaki da pokrećete avione, da im podarite let kroz vazduh i još mnogo toga.
Gledam tu čudesnu igru, dvoje ljudi, prosečne starosti jednog fićka iz dvorišta. Gledam i smešim se.
Uživam u njihovoj igri, nije bitno što sam posmatrač bitno je da učestvujem. Gledam i divim se, oboma, i detetu i starcu…
Tags: zivot
Procitala sam zaostatke tvojih prica i divim se s koliko topline ih pises, a ta toplina upravo se cita iz duse ciste djecije koja nas ostavlja zadivljenim jer u sebi ima one najljepse vrijednosti i u trenu nas osvoje.
i zato bjezim 
} lijepi ti pozdrav.
Danas u ovom svijetu hladnoce koja nam ostavlja ponudjene sasvim drugacije vrijednosti, laz,moc, zlobu, jal, lazno bljestavilo, je taj bizarni svijet okruzen samo teznjom za lagodnim zivotom bez muke… rijetko susrecem kroz rijeci izrazenu cistu dusu. Ti si mi pokazao da jos ima nade, svaki trag joj se ne gubi, jos zivi…
Tvoj komentar “Prilazem list papira” to mi je samo potvrdilo, jer shvatio si moje rijci
{raspisala sam se i sad se
Dobrodosla i uzivaj
Kad neko pročita naslov tvog bloga može da pomisli da si neki opasan čovek koji se uspešno bori protiv “krokodila”, a ti si jedna dušica od čoveka.
Ljubi te Ivana.
lijepi pozdrav.
Lep trenutak. Volim takve… Na prvi pogled mozda neshto uobichajeno, svakodnevno, a ipak tako posebno…
I lepo je – barem mi tako deluje iz ove prichice, a verujem da ne greshim – shto imash poshtovanja i divljenja prema starijim ljudima.
Izmedju deteta od nekoliko godina i starijeg choveka, koji se blizi kraju svog zivotnog puta, ima zapravo – iako mozda tako ne izgleda – puno, puno slichnosti. To mozda najbolje ilustruje rechenica, koju sam jednom prilikom chuo od jednog izuzetno zanimljivog choveka, od prilike: “Shto je chovek stariji – to je blizi sebi.”