Istorija se ponavlja, otrcane reči bez imalo smisla, pogrešni koraci i još gori kostimograf.
Dugi razgovori u noći. Krvave oči, kapilari koji su davno rekli zbogom. Ruka koja boli ispisuje note života u plesu dvoje željnih ljudi.
Ona, koja želi nekog novog, nekog ko nije takavitakav već nekakav.
On, koji želi neku da voli.
Ona koja još nije sigurna šta jeste a šta nije.
On, koji zna ili bar misli da zna šta jeste ili nije.
Ona, koja nosi dašak provincije, želje roditelja, strahove sestara…
On, koji se trudi da razume, koga jedino ljubav može svezat. On, ta velika budala.
Čudno je. Obično bi došao kući sa mišlju da je zasrao ali da ga baš briga, nastavlja dalje. Ipak nije mogao da izdrži, morao je da se izvini. Ne zato što nije mislio ono što je rekao, daleko od toga, još stoji iza svake svoje reči.
Već, što njoj nije dao da bude na granici metropola-provincija. Zar je tako teško biti seljak u nekom gradu? Zašto glumatati? Želeo je sada, odmah, da vidi ko je i šta je, od čega je napravljena.
Nije želeo ni seljanku ni gospodju, samo onu koja će biti zadovoljna onim što jeste. Želeo je da ona uživa u svom bivstvovanju, da ne igra uloge, zavisno od lokaliteta. Da bude svoja…
Spartak
7.48h dana 08.05.2009
On mi deluje skromnije od nje…
Ponekad je najteze biti svoj a mnogo lakse staviti se u ulogu “nekog”.. Vraca se onaj stari Sparatak
i drago mi je zbog toga, samo mi nije jasno zasto uvek omaska pri muzici nekako mi se ne slaze uz ovakav tekst (mozda gresim, mozda je to samo “pesnikova sloboda”) no kako bilo super 
pozz
Druga šansa… Treća sreća…
Gledam Rundeka na slici i mislim u sebi: Molim te, nek’ ne bude “Sal od svile”
I nije, na svu srecu… to bi mi bilo previse 
to je to!
odlično!!!
sedi, pet!!!
@Deda, to necemo saznati
.
@Luna, Spartak je bio tu, samo je sad malo ojacao pa moze i ovakvu muziku da priusti
Sta kazes o stihu;
izadji i bori se, uzecu ti zivot,
ako ostanes uzimam ti cast,
I dalje mislis da je “meka pesma”
@SI, previse moze covek da popije a ne da procita
@DA, jes
E, ovako nešto je stvarno falilo. (Govorim u svoje ime, ali vidim da nisam jedini koji tako misli.)
Padaju mi na pamet jedino sl. stihovi:
“Too much of a good thing has really burnt me out,
I’m sick of satisfaction and living in a drought.
Just be yourself, anyway that you want to,
Just be yourself, anyway that you can…”
G-G
Samo dok krene