Mirisi noći

Krećem…

Spremam se…

Pena sa blagim mirisom mente,kako stoji u reklami, puni moje ruke i obavija lice. Par veštih poteza ili bolje reći minuti veštih poteza i ko bebina guza. Odham da se razumemo, samo po mekoći ne po izgledu. Uskačem u kadu i puštam prijatnu vrelinu da osveži moje telo.

Sapirem onaj blagi miris mleka i meda sa sebe, i razmišljam šta dalje. Volim tu opuštenost koju mi pruža toplota, para na sve strane i odraz u ogledalu koji je nevidljiv.

Iskačem, dodir peškira i nova zanosna planinska svežina ispunjava moje nozdrve i opušta moje telo.

Malo omiljenog parfema, zavodljivog, blagog, a opet prisutnog.

Prelazim prag i miris kiše na sve strane. Proveravam vlažnost betona i uzimam lagane patike kojima letim do nje.

Blagi dodir vrhova usana, miris jagoda i malo slabiji ukus istih. Ni labela nisu kao  što su bila.

Grlim je i šetnja počinje. Kao po običaju čavrljamo o raznim ludesim i glupesima i vreme prolazi. Stajemo pored reke, miris koji baš i ne želite da osetite ali tu je ona, koja razbija loše oblake i donosi sunce. Osim sunca donosi i blagi miris šampona, verovatno kopriva. Smejem se i vešto izbegavam taj nehajno, blago-prekorno upućen udarac u mom pravcu.

Vraćam se do nje, grlim je i neodolevam iskušenju već spuštam jedan maleni poljubac po njenom vratu. I tu, konačno osećam njen pravi miris. Miris mlade devojke, miris dobrote i ljubavi, miris mašte i nadanja.

Rastajemo se, blagi dodir i dug, dug zagrljaj.

Osmeh na lice i put pod noge. Dolazim do kuće, napolju već sviće. Sve se budi. Nigde prolaznika. Oseća se ona fina bešumna tenzija koja razvdaja san i javu. U daljini vidim pšenične silose i sa njih dopire život, svežina, slast, početak, dopire onaj iskonski poziv(r), dopire miris sveže ispečenog hleba…

Tags: ljubav