Secam se kako sam drhtao u ocekivanju da te vidim, kako sam zeleo da te loknice umirim iza tvog uha. Secam se dalje, kako nisam znao da procitam ono sto pises, da sam pogadjao sve osim cilja. Da sam gresio. Secam se, a boli, secam se kako se nisam usudio da te poljubim.
Jedno vece, predivna prica, punih dva a mozda i vise sati smo ceretali o zivotu, hrani, ljudima, gurmanluku, da, da, oboje smo veliki gurmani. Secam se kako je sve to bilo nestvarno, bozanstveno, neobicno, neverovatno.
Naci nekoga kao sto si ti, pametna, slatka, simpaticna, otkacena, luda a opet tako normalna, gotovo savrsena. Nisam uspeo da otrkijem do kraja, ostala si neresena zagonetka. Mozda i jesi savrsena?
Secam se dalje kako sam te otpratio do kuce, kako smo se glupirali i stajali na vratima cekajuci da te poljubim. Secam se da sam zeleo ali nisam…
Dala si mi drugu sansu, sansu da popravim i da se iskupim i da te konacno poljubim i kazem sve ono sto mi je na srcu. Da kazem kako me cinis srecnim, kako zelim da slusam tvoj glas, da zelim da te gledam, ljubim. Da zelim da cutim sa tobom i uzivam…
Bilo je hladno.
Promrzli izasli smo u setnju.
Kasnis
Nije bitno, sada si tu. Pricamo, smejemo se. Opet promasujem, sve tvoje signale pogresno citam. Razmisljam o tome kako da te poljubim umesto da se opustim i jednstavno to ucinim. Oh, kako se daleki vrhovi Urala.
Zuris. Moras kuci. Krecemo, polako, fino. Ispracam te do tvoje ulice i upadam u film. Krenuo sam da ti zadrzim ruku, mozda sam je i dotakao na trenutak, mozda. Tvoj korak ka zgradi, nemi film u kome se tvoje telo neverovatno sporo krece ka domu i ja koji se lelujam izmedju tebe i poraza. Znam samo da su svi pradedovi uzdahnuli i okrenuli ledja, junak je pao. U tom trenutku sam shvatio da sledeci korak vodi ka samoci. Sledeci korak nas razdvaja.
Krenula si
Osecam kako se sve rusi, nestaje, sva nadanja propadaju, sva zvona zvone, narod urlice i zapomaze, ali vojska pali…
Okrenuh se i podjoh. Pao sam. Shvatio sam da sam iskopao raku i sam usao a zatim navuko plocu, opet sam.
Ne okrecem se. Mozda je trebalo, da se vratim, potrcim, zagrlim, zadrzim, poljubim?
Mnoga su sunca protrcala nebom, od kada sam osetio takvu nadu. Verovatno ce jos mnoga protrcati…
Spartak, 12.17h 26.09.08
Nemam obicaj ovo da radim; ovu pricu posvecujem tebi, mojoj dragoj M
Tags: ljubav
September 28th, 2008 at 3:26 pm
iju, jel ti to pišeš o meni?
šalim se, prelepa priča, prelepa . . . dugo nisam pročitala ovako lepu, iskrenu, emotivnu priču. bravo!
September 28th, 2008 at 9:06 pm
Niceeee…
Drago mi je da sto sam utrosila svoja dva minuta na citanje ovog textica. 
))
September 29th, 2008 at 1:35 pm
Hvala
September 29th, 2008 at 4:24 pm
Ja mislim da su pradedovi ponosni na (prapra)praunuka jer je u stanju da se ovako otvori i zaljubi. Danas to sve redje…
A ne znam shta te je sprechilo da zadrzish tu malu, ali deshavalo se i meni slichno… Deshava se svima…
Svaka chast na jednostavnosti i iskrenosti! Do novog sunca, junache!
)
September 30th, 2008 at 11:06 am
interesantno….
September 30th, 2008 at 10:19 pm
Gledam ti ove lebele, pod kojima stoji ovaj post.
Deder to lepo ostavi samo ljubav.
I zasuči optimizma.
September 30th, 2008 at 11:00 pm
Tako je
September 30th, 2008 at 11:24 pm
Pradedove nisam upoznao a prababu sam vec pomenuo
Sta me je sprecilo da je zadrzim? Verovatno nedostatak vec par puta pominjanih M da uradim sta je trebalo. A ona je tu, u istom smo gradu, a grad je mali…
Ako imas jos neki konstruktivan predlog, savet, zovi to kako hoces slobodno ostavi komentar. Razmatram sve predloge
October 1st, 2008 at 2:32 am
Pa ako ste vec u istom malom gradu, onda se potrudi da se josh jednom vidite – shto ne bi trebalo da bude teshko. Ako mislish da zeli isto shto i ti – onda skupi m***! Jbg, znam da nekad hocesh da sve ispadne savrsheno, chekash neki pravi trenutak…
…a tek posle se setish da mozda necesh imati second chance…
Ovo gore si tako lepo isprichao…ako ti je stvarno stalo, probaj da napravish josh jednu priliku.
Good luck!
)
October 1st, 2008 at 1:30 pm
u prevodu na srpski: oces ti da budes s njom ili ne? cim odgovoris, svi problemi su reseni… al ti ne znas sta bi, tako?!
October 1st, 2008 at 7:50 pm
obilazim kao kisa oko Kragujevca i nikako da ostavim komentar na ovaj tvoj post
pa eto samo da znas da sam citala i da mi je nekako prejak…
October 1st, 2008 at 9:55 pm
@Gil i Omi
Ne se znaje, (c)Zare igra
@Laluve
Koj bre mori? tvoj komentar, moj post, ili moj post ali sa drugim akcentom
October 2nd, 2008 at 5:45 am
I sta bi? Gorim od zelje da sidjem sa lomace… Neces valda da nas ostavis bez nastavka ove price?!
October 2nd, 2008 at 1:37 pm
zar se ne kaze
kuj bre mori?
tvoj post, sa drugim akcentom
October 2nd, 2008 at 2:03 pm
To je u direktnoj vezi dal pita baba ili deda, kuj ili koj
@all
nastavak price…
citacete
October 3rd, 2008 at 6:05 pm
Nastavak price:
dosli su do kraja sveta, gde velika voda pada u bezdan. Niko nije bio dovoljno hrabar da se vrati a opet, povratak mozad i nije bio moguc.
Ona ja ostala na ivici i gledala njega kako slobodno pada ka ponoru, ka novoj borbi…
MIlena, nadam se da se lomaca bar malo ugasila
October 5th, 2008 at 1:47 am
Davno je utvrđeno da kraj sveta ne postoji. Možeš samo da se tako vrtiš u krug…
A ti, SpartaKe, nemoj slučajno to da radiš!
October 9th, 2008 at 3:10 am
Nastavak price:
dosli su do kraja sveta, gde velika voda pada u bezdan. Niko nije bio dovoljno hrabar da se vrati a opet, povratak mozad i nije bio moguc.
Ona ja ostala na ivici i gledala njega kako slobodno pada ka ponoru, ka novoj borbi…
Jel sada ide onaj deo o jednogrogu? I verovati ili ne
October 9th, 2008 at 1:25 pm
Ne.
Sad ide deo gde je on probao, pokazao joj ceo svet, izneo darove pred nju a ona u soku ostala. Ostala je u soku a on otiso…
October 9th, 2008 at 6:05 pm
Pa sto si je darovima kupovao? Sto je nisi pustio, znas dobro ko se sme i ne sme vezivati.. On ili ti
Mnogo pitanja.. neka odgovor ostane tajna 
mozda neko i sagori na lomaci zbog toga 
October 10th, 2008 at 10:57 pm
Iha… i to kakvim darovima, Sreca, Nada, Paznja, Ljubav, Buducnost, Neznost. Ponudio sam ono sto imam, sebe. Nije vredelo.
I naravnom, samo za nas, pesma; … ne moze, tu samo Ljubav pomaze…
September 28th, 2009 at 10:04 am
hvala puno za ovu pricu…