Basovi probijaju tamu kafića. Kraj šanka, stoji on, blago pognut ka praznoj čaši, nežno hvatajući ritam svojim desnim stopalom i rukom koja drži cigaretu. Pokreti su odmereni, blagi, precizni a tako erotski. Par dimova, par pogleda preko cigarete, jedan upućen konobaru i blago klimanje glavom. Ostaje da visi neizrečena misao, hit me, i konobar nemo izvršava zadatak. On, odmahuje rukom i zapoveda novu čašu. Stižu ohlađene četri ruže sa predivnom kombinacijom triju kockica leda i vremenom topljenja do 15 minuta.
Atmosfera je vrela, blagi uzdah i još jedna doza davidova polako kreće svoj put. Tom istom rukom hvata naježenu čašu i ispija par gutljaja. Tako je vlažna, voli taj dodir, tu slobodu, te kapi koje se spuštaju niz nežno, glatko telo.
Polu kaubojske cipele hvataju ritam i slike iskaču pred njegovim očima. Koliko puta, ah koliko puta, je već sedeo tako i uživao u slobodi. Crna košulja i slične pantalone, isti takav crni kaiš, sa tek jednom srebrnom kopčom odudara od njegovih belih zuba i širokog osmeha. No sada osmeh nije tu, tek blagi smešak, tek toliko da pokaže pristupačnost.
Na par metara od njega dolazi kratka suknja nošena dugim nogama u malim sexi sandalicama sa tek jednom srebrnom šnalom i dvema tračicama. Crna suknjica, crna bluzica i bela košuljica koja se probija preko tih divnih grudi. Par otkopčanih dugmića tek da pruže naznaku, da upozori neznanca da je blago svuda okolo i da ga treba samo otkriti. Mali srebrni lančić, crno srce uokvrireno belim vezom, poklon mlađe sestre, stidljivo se šćućurilo međ tim čvrstim poluloptama savršenstva.
Nervozno doziva šankera i lupa paklicom slim cigarareta inostrane marke. Okreće se drugaricama i maše, telepatski prenoseći da samo što nije, evo, samo da se ovaj kreten okrene i usluži me; i dolazim. No mesto njega dolazi On, nudeće svoj zipo. Blagi pogled u levo ka njemu, jedno pritajeno hm koje jedva čujno izlazi kroz nos i dizanje desnog ugla usana. Onda se malo osvestila i vratila u kulturnu formu, nasmejala i dozvolila cigari da se zapali. Blago klimanje glave sa njegove strane i jedno jedva čujno hvala uz blagi okret i vraćanje svom piću koje je ostalo na par koraka da se greje na tom prokletom šanku.
Sada je već zbunjena, nije to očekivala, konobar prilazi uzima porudžbinu i nestaje na trenutak. I dalje joj nije jasno.
On samo ispija svoje ohlađene ruže i uživa u dimu cigarete. Blagi pogled na dizel automatik i misao da još malo i mora se krenuti. Uzima par piva i par vina i odlazi ka svojim drugaricama, totalno zbunjena. Nema glupih upadica, uzaludnog traženja telefona, pokušaja da se plati tura i nešto slično. Dolazi do stola i kao prava kraljica pravi rokadu svojih vernih pratilaca, želi da gleda tog neznanca iz prikrajka.
Zadubljena je u priču i čavrljanje ali opet taj blagi smešaj, uredno podšišana kosa, taj stav jahača i čoveka koji uživa joj ne da mira. Baca pogled preko svog ramena, blago, nehajno a tako očajno i očigledno. Izjeda je to.
A on, kao gospodar samoće igra se osećajima. Još jedan leni pogled ga prijatelju leve ruke, vernom prijatelju koji je prošao desetine hiljada milja na njegovoj ruci. Iz svog desnog džepa nehajno vadi par novčanica i stavlja ispod čaše. Ležerno uzima kožnu jaknu i kreće ka svom, možda i najboljem prijatelju, koji ga strpljivo čeka ispred, taj verni Harli…
