Sin sam svoga oca, Trena, večnog gospodara. Živeo sam u pečini učen za kralja ili beše obratno. Milenijumi brišu moja sećanja, niti se protežu i istežu u večnom hodu. Kažu, da je na samom rodjenju njih četrdeset naricalo 40 dana i noći. Jecaj se noćima prolamao dolinom, žaleći za mnom mnogo pre moje smrti.
Pripovedaju da su najveći mudraci većali dok nisu osedeli, većali šta im je činiti sa mnom. Pripovedaju još mnogo toga. Da odlično jašem i da u sumrak izgleda kao da nosim konja a ne o mene. Pripovedaju da u zoru ličim na oca a naveče na majku. Pripovedaju da sablju nosim a glave koricama odsecam. Da mi je vuk prijatelj a medved brat. Pripovedaju…
Priča ima koliko i plemena. Mačke beže a psi stoje mirno. Sve je spremno.U podne krećem svoj lagani hod da obiđem zemlju. Još veliki sat nije kucnuo dva put kad eto mene. Zemlja je prostrana a korak dug. Još nisu sigurni kako mi uspeva.
Neki tvrde da me je ON poslao a neki pak da je ONAJ zaslužan za moj život. Nosim pesak u cipelama, korice na maču, zvezdu na grudima, suzu na usnama i osmeh na nosu. Psi laju na karavane a karavani prolaze…
Spartak 12.17h dana 28.05.2009
Zgodana igra rijeci u “kamenom” okusu vremnenske izlike stvarnosti. Lijepi pozdrav!
Upoznala bih ga.. rado.. sa zadovoljstvom.. ali pitam se zasto macke beze od njega..
Covece ti si zeznuo Cak Norisa