Dodirni me

Trinaesti januar tekuće godine i koncert našeg dragog sugrađanina Galije. Okupila se gomila ljudi. Jest zima ali toplo, neočekivano toplo za ovo doba godine. Šansu su iskoristili i penzioneri te izašli do parka da promrdaju stare kosti. I starci se izmenili, veče, skoro 10 sati a oni cunjanju po parku i čekaju početak koncerta.

Nas nekoliko izašlo da prošeta, da čuje te predivne balade i uživa što u njima što u prijatnom društvu. Šegačimo se, pričamo razne budalaštine i uživamo kao da sutra ne postoji. Mesto snega smeh pršti na sve strane.

Odista je toplo. Da li su to đavoli zapalili vatru, ljubav naša srca ili je pak to ona grejana rakija koju davaše na ulazu.

Koncert počinje, masa se talasa i pribija što bliže improvizovanoj bini. Hteli to ili ne još više se zbismo.

Gledam je, tako nežna a jaka. Tako malena, lagana, tako moćna i odlučna. Gledam tu nežnu kosu i prosto poželim da je pomerim, da ogolim taj lepi vrat i pomilujem usnama. Gledam, jedva vidno, tek gvirim u taj mali dekolte. Izazovno mali, tek toliko da zagolica maštu, tek toliko da uzburka krv i navede na greh. Tek toliko da uživam i sanjam o njemu, tek toliko.

A onda, magija počinje…

Taj poziv, ta pesma koja me pokrenula, taj opojni miris Nje, taj osećaj da sam živ i možda zaljubljen.

I ne shvatam šta mi se dešava
Nedostaje mi reč koja rešava
U tebi je neka tajna ostala
Ko muzika starih majstora

Stihovi se nižu, još zvanično ćutim a gorim u sebi.

A onda kreće lavina, reka brže teče, srce poskače, grudi se bude, i bujica stihova, iz mojih usana, iz mene samog se oslobađa i nezaustavljivo kulja ka tebi, ka svetu, ka svemu. Blagi treptaj ruku, tek tih par santimetara koji nas dele, dodir ramena i reči upućene nama:

Dodirni me sasvim slučajno
poljubi me filmski nestvarno…

I tu stajem sa pesmom, ne smem dalje. Osećam da drhtiš, da tvoje telo poigrava, osećam kako ti se glas gubi i ćutiš. Stihovi se nižu i opet taj kobni refren. No sada, umesto reči osećam tvoj vreo pogled, osećam to pretapanje naših sudbina, osećam i taj mali pramen koji me golica. Pogledom osećam sklad tvojih pokreta, te malene ruke kako pomeraju nestašni pramen.

Osećam miris tvojih usana, taj blagi dodir, tu nestvarnu pesmu, taj znak da sam zaista živ i zaljubljen. Osećam te pod svojim prstima, tako blagu,tako laganu kao oblak i tako slobodnu i svoju…

Tags: ljubav