Čekam da se pojaviš. Čekam da čujem šta si radila danas, kako si provela dan. Čekam da vidim da li ti je bolje, da li te još muči glavobolja. Čekam tvoju novu sliku da vidim taj osmeh, taj nesvakidašnji osmeh, to čudo od usana, da vidim tebe.
Znam, glupo je, čekam te svakog sata na tupavom fb. Kao najveći špijun prikradem se i bacim pogled, svakog tupavog sata uskočim na par sekundi, to mi je dovoljno. Ne gasim tvoj prozor, na taj način čim uključim tupavi čet on pozeleni. Kad imam sreće da pozeleni.
I evo mene, opet pišem jedne te iste priče. Opet tužbalice i opet…
Jebeni Vrhovi Urala…
Svašta bih još pisao, nazvao predivnim imenima i mnogo toga poželeo sa tobom. Nisam želeo da ispadne ovako. Evo, potrudiću se da sutra napišem jednu priču o tebi. Jedni lepu priču a ne tužbalicu.
I ne znam kako da ti odgovorim, znam da nisi pitala, zato ću samo pustiti pesmu koju voliš…
