Prica je nastala kao odgovor na igru, dobijete 5 reci i smislite pricu, reci su: koplje, toplina, sivi kačket, svetionik, ludnica
Od davnina postoji prica o carobnom koplju, o koplju kojim je Isus proboden i lisen muka. Vekovima su ljudi pokusavali da pronadju koplje, da obuzdaju magiju, da napregnu telo i dohvate nedodirljivo svetlo, vekovima. Pokusavali i nikad uspevali, hiljade i stotine zivota je uzaludno potroseno trazeci nesto sto mozda postoji samo u predanjima.
Mada, pravi vernici u cuda govore o njemu sa puno zara, sa puno topline i zare ocima, ocima koje igraju kao kisa po ledu kao vetar po liscu, pricajuci pricu o tome gde se nalazi.
Secam se, kao mali slusah pricu mornara. Bio sam jos sasva mali, tek decacic, on covek sa svojih pedeset, oziljnog lica i blagogo osmeha pricase mi… Bila je to neverovatna prica koju je njemu pripovedao otac, kapetan broda “Odisej”, pricu koju je setno prenosio meni,pricu koja se prenosila njihovim genima. Prica pocinje ovako…
Nekada davno, pocetkom devetnaestog veka, par godina pre pocetka rata stigla je komanda Kralja o velikoj nagradi i tituli. “Svako ko donese koplje Sudbine bice darivan najlepsom devojkom, titulom Vojvode i titulom Kraljevog Vojskovodje”. Svi su krenuli, bogati, siromasni, neuki, mornari, zanatlije, svi su krenuli u potragu.
Otac, stari morski vuk, okupi dvadeset najvicnijih mornara, dvadeset morskih titana i krenu na put.
Prenosio se glas o cudnom svetlu, o svetioniku koji samo ljudima cistog srca kazuiju pravac i mesto gde se blago nalazi. Svetionik je bio daleko, na karti odmah ispod Predivne Devojke (Evrope), kada krenete ka Rtu sveta, izmedju kopna i neba nalazio se on, svetionik.
Niko nije siguran sta se tacno desilo ali godinu dana nakon povratka broda, sve se promenilo. Broj je kao duh tiho uplovio u luku. Niko od mornara nije preziveo, bilo je pravo cudo kako je jedan coveka smogao snage i uopste mogao da upravlja brodom i vrati ga kuci? Ostao je samo starac, zavezan za jarbol, sede kose i placnih ociju…
Na svako pitanje o tome sta je video spominjao je nekog mladica, crne kose, plavih ociju, pokrivenog medvedjim krznom i opasnog osmeha, glave pokrivene nekom sivom subarom, subarom koja je imala oci… Starac se budio nocima i plakao, plakao kao malo dete, stalno moleci svoje mornare da mu oproste. Vrlo brzo je zavrsio u ludnici…
Tuznu pricu mornar je zavrsio jednom iskrom u oku i recima da pozurim kuci. Jos uvek se pitam da li je to bila suza u njegovom oku?
Zgrabih svoj sivi kacketic i otrcah kuci…
Spartak 17.20h
Dana 15.04.08
