U glavi se vrti, oprostio mi Bog, mogla bi i ti… Vrti se i to uzalud.
Bog oprostio. Ti, davno, verujem pre no i sagreših dade mi oprost. Ti, Bog… Osta samo JA, koji nikako sebi da oprosti, koji nikako da sebi da oprosta i nastavi dalje.
Ne, nije ovo ljubavna priča, bar ne sa hepi endom. Hepi end ili bar hepi midl bi bio da sam na vreme progledao, da sam u trenutku greha znao što činim.
Znaš, teško mi je?! No, sam sam kriv, sam. Kad pogledam šta si sve činila za mene a kako sam ti vraćao? Koliko si me volela i kakve žrtve činila za mene a ja… Sada je druga pesma od Gorana Karana, on karan a ja sjeban…
Oprosti mi, Ti, jedina… Valjda ću jednom i ja sebi oprostiti…
i oprosti što tvoj poklon dajem drugima:
Kraj
Hoću u tvom srcu, posle tamnih jada,
Da ostavim jednu nostalgiju dugu:
Pa sve kada prođe, da se sećaš tada
Sa bolom na sreću, s radošću na tugu.
Hoću moja ljubav, kad sve jednom padne,
Da u tebi umre, kao u dan sivi
Što mre grmen ruža: miris koji dadne,
To je bolna duša koja ga nadživi.
I kad ovi dani za svagda prohuje,
I kad opet htedneš čuti moje ime,
Hoću da se ono u tvom srcu čuje
Ko šapat poljupca i uzdisaj rime.
Možemo početi jednom navijačkom pesmom; došao je i taj dan… Ne, ne, nije Taj dan, nije Dan Republike, to smo proslavili pre par dana. Danas je za skoro sve građane Srbije, putnike namernike i one manje namerne, srušen Šengenski zid. Dvadeset godina od pada Berlinskog dočekasmo i pad ovog, nama, težeg zida. Vize su i zvanično ukinute za većinu Evropskih zemalja, AMIN. Odluka stupa na snagu devetnaestog decembra tekuće (2009.) godine, AMIN.
Posle ovih “dosadnih” uvodnih činjenica da rečem koju šta to znači za mene.
1. Viza ko viza i plaćanje iste nije bio problem ni ranije. Koliko god to grubo zvučalo, ako niste imali 35e da platite vizu ili ako niste dovoljno dovitljivi da nađete nekoga da plati za vas, onda i ne treba da idete u inostranstvo.
2. Prikupljanje podataka, nepotpune informacije, neljubazni šalterski službenici, velika gnjavaža i gubljenje vremena.
I ovo mogu da progutam ALI napraviti tor za ljude, staviti ih u lavirint od gvožđa, to im ne mogu oprostiti. Osećati se kao građanin osamnestog reda dok čekate jebenu vizu, okruženi metalom i podrugljivim pogledima sležbenika ambasade, to im ne mogu oprostiti.
No, sad je to prošlo, bar za Evropske zemlje i što bi se reklo, lakše se diše.
Ako je dolazak na Beli Šengen, o kome sam već nešto i škrabao, znak da se osećamo malo više EVROPEJSKI a malo manje SERBSKI, valjalo bi se to ispoštovati i reći, ono što je njima možda stra(š)no:
Jebe mi se za Evropu, GRAĐANIN SAM SVETA…
No, da ova priča ne bude tako svetla pojavila se jedna tužna vest, umro je Milorad Pavić…
Nekam mu je laka zemlja, večna slava i Hvala. Jedno poslednje, i kako dolikuje po Svetom brojanju, treće, AMIN.
Evo jedne lepe najave (sve se odnosi na grad Niš, Srbija) :
Večeras, dana 21.10.2009. u 21.45 najavljeno je slikanje aktivista i svih zainteresovanih za klimatske promene, održivi razvoj i slične “zelene” teme. Vaše je da se pojavite kod Čaira, tačnije kod servisa “Kopernikus”. Ideja je da se od ljudi napravi broj 350 kako bi se promovisala akcija. Za sve prisutne su obezbeđene majice. Tema, klimatske promene, tačnije kocentracija CO2 u vazduhu koja trenutno iznosi 390 ppm. Naučnici su izračunali da koncentracija CO2 u vrednosti od 350 ppm ne ugrožava životnu sredinu. Nama ostaje da se potrudimo da smanjimo tu koncentraciju kao i da apelujemo na ostale sugrađanje da se zapitaju kakav je njihov odnos prema živom svetu i prirodi.
Sada ide još jedna najava. U sklopu ove iste akcije,u cilju promovisanja značaja i uticaja klimatskih promena održaće se predavanje na temu 350 ppm CO2.
Mesto: Prirodno matematički fakultet u Nišu tj skraćeno PMF.
Vreme: 20.30h dana 22.10.2009.
Predavači: Eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva, šala mala. Predavaču su studenti Prirodno-Matematičkog fakulteta i Mašinskog fakulteta u Nišu.
Možda se pitate zašto baš sada? Dana 24.10.2009. biće održano preko 4200 akcija širom sveta, u nešto više od 170 zemalja. Cilj akcija jeste skrenuti pažnju šire javnosti kako bi se pre svega uticalo na političare koji decembra u Kopenhagenu rade na novom pravilniku o klimatskim promenama.
Kad sve ovo prođe ide još jedna najava i sve to u sklopu iste akcije.
Dana 24.10.2009. u parku Sv. Save organizuje se…
Za sve one koji žele nešto više da saznaju o međunarodnoj akciji mogu to da urade na www.350.org.
Razmišljao, razmišljao i ništa. Tako je protekao jučerašnji šesti oktobar, dan posle petog i ujedno dan pre sedmog. Možda će se neko i zapitati zašto ipak nisam dao neki komentar. Odgovor je jako prost, običan copy/paste prošlogodišnjeg razmišljanja bi bio dovoljan. Nije to da nemam šta reći već, na našu veliku žalost, nema se šta reći. O prebijanju(ubijanju) stranih ili domaćih državljanja, tuče navijača i ostala sranja koja se dešavaju nisu ni vredna pomena. Devet dugih godina i… Što bi reko Bora Čorba: Ako ste mislili da ću reći i kurac i pička i sranje, pogrešili ste, danas to ne govorim.
Elem, ako je PETI = revolucija, ŠESTI postrevolucija, čistka ili kako god je nazvali, logično je da SEDMI bude uživanje u plodovima. Sad se vraćamo na naslov, VALJA TO DOČEKATI.
i naravno
Siguran sam da su svi oni koje interesuje IT već rezervisali mesto na ovogodišnjoj BizBuzz konferenciji.
Pravi je izazov objasniti nekome šta se “dobija” dolaskom na BizBuzz ili neku drugu konferenciju. Jasno mi je da nisu svi ljudi zaludjenici za IT ali nije poenta u onom naslovu: biZbuZZ – četvrta konferencija o Internet poslovanju. Mnogo bitnije je pravljenje mreže ljudi (kako rogobatno zvuči prevod) odnosno networking. Nisam nešto lud za internetom, za poslovanjem preko neta, za web i slične reči. Mogu slobodno reći da imam tek neka površna “znanja” i relativno slaba interesovanja. Razlog, onaj najbitniji, zašto obilazim takva dešavanja jesu upravo svi oni divni ljudi. Ako nešto ne znam da uradim, naćiću nekoga ko zna. Zato i mogu iskreno da uživam, da se družim sa tim ljudima, totalno drugačijih interesovanja i shvatanja. Veoma bitno, za njih mogu reći da su Ljudi. Znaju oni o čemu pričam, nema potreba da ih linkujem, znaju oni da kad kažem Prijatelj to zaista i mislim.
I zato VAS SVE pozivam na ovogodišnju konferenciju sa temom:
Korporativni aspekti društvenih medija i
Upotrebljivost i interfejs web aplikacija
Za kraj još par “tehničkih” detalja: BizBuzz je ove godine na novoj lokaciji: Niš, hotel Vidikovac.
Vreme održavanja konferencije: 28-30.oktobar 2009.
Neki smo već pisali o tome, pridružite nam se i dajte svoj lični pečat ovom dogadjaju. Vidimo se tamo…
Pozivamo Vas da osim ličnog prisustva konferenciji doprinesete i jednim (može i više) banerom na svom sajtu, blogu, odnosno tamo gde Vama bude zgodno.
Prošlo je gotovo 20 dana od BlogOpena, koji se održao u našem lepom gradu. Kako i dolikuje prvo je išla najava, potom sam dogadjaj i na kraju Strašni sud.
Tih dana po završetku BlogOpeNi sam svaštaneštomrsko hteo da napišem, sva sreća te nisam odmah počeo s pisanjem.
1. Najbolje predavanje, Branislav Bane Dimitrijević, održano na temu: Pravopis ili pravo na pisanje. Za one koji su propustili predavanje postoji i video zapis što je ujedno i objašnjenje zašto je bilo najbolje.
2. Dan prvi se završio. Kreće drugi na drugoj lokaciji.
Kiša u najavi i eto nama lepe, udobne, fine, prijatne sale u NKC. Drugi su pisali o svemu tome tako da privodim kraju ovo pisanije.
3. Linkovi ka tekstovima, vestima, slikama i slično:
Tekst01, Tekst02, Tekst03, Tekst04, Tekst05, Tekst06, Tekst07, Tekst08, Tekst09, Tekst10, Tekst11, Tekst12, Tekst13, Tekst14, Tekst15,
prilog sa TV-a, јоš jedan prilog,
Slike01, Slike02, Slike03, Slike04, Slike05,
Za kraj, moj Srašni sud:
Autobuska karta Ns-Ni ~ 2000 din
Kotizacija BlogOpeNi ~ 500 din
Pljeska i pićence ~ 300 din
Druženje sa Blogerima – NEPROCENJIVO.
DNS promenjeni, domen obnovljen, sve je u najboljem redu…
Došao je trenutak da dam svoj skromni doprinos ovogodišnjem Blogopenu. I gle čuda, dešava se u carskom gradu Naissusu, u jednoj odnajlepših tvrđava 18tog veka.
Ima onih koji ne znaju šta je Blogopen? Može se reći da je to jedinstvena prilika da se blogeri, kako oni stari a bogme i novi, okupe na jednom mestu i razmene svoja iskustva (kako ovo sterilno i dosadno zvuči). Odslušaju nekoliko predavanja kako bi produbili svoja znanja i dobili nove ideje (još dosadnije zvuči). I da bi na kraju uradili jedan jako bitan i opasan, gotovo ekstreman podvig, a to je upoznati druge blogere, popiti koje piće sa njima, uživati u razgovoru i tome slično (e ovo već bolje zvuči).
Da ne bi tumarali Tvrđavom i pitali se koji je koji bloger i zapitkivali ljude koji su tobože slučajno tamo neophodno je da se prijavimo kako bi nam dobri organizatori dali vrčku sa našim imenom ili “stručno” rečeno akreditaciju.
Šta blogeri rade? Ne mislim samo na ispijanje piva, grickanja girica i ćevapa, i ostalih preko potrebnih životnih funkcija, mislim na PISANJE (da ne bude zabune nema kvačice). Dakle, svaki autor može prijaviti do 2 svoja rada, rok je 30.08.09, a vise informacija ovdI.
Oni pitaju:
Mi organizujemo BlogOpen. Dolazite?
Mi odgovaramo:
Da
Kraj tanana sadrvana
Kraj tanana sadrvana
Gdje zubori voda ziva
Setala se svakog dana
Sultanova cerka mila
Svakog dana jedno ropce
Stajalo kraj sadrvana
Kako vrijeme prolazilo
Momce blijedje bljedje bilo
Pitala ga jednomg dana
Sultanova cerka mila
Kazuj momce odakle si
Iz plemena kojega si
Ja se zovem Al Muhamed
Iz plemena starih azra
Sto za ljubav glavu gube
I umiru kada ljube
