Vetrenjace se okrecu a mi???

Igramo se asocijacija, vetrenjače – Holandija, vetrenjače – vetar, vetrenjače – energija, vetrenjače – borba. Upravo o ovom zadnjem ću reći nešto više.

Htedoh da preporučim drugu par kurseva i par seminara kao i par dobrih stručnih praksi kad ono… Još nisam stigao ni do treće reči prvog predloga kad se na mene prosu kiša otrovnih reči i još goreg mišljenja. Saslušah kako i dolikuje, iznenadio me drug koga znam okvirno 15 godina.

Elem, pričam tako sa prijateljem i komentarišemo reakciju i lavinu grubih reči na moj račun i ispijamo piće.

Nije meni krivo što sam čuo to, što mi je rečeno. Krivo mi je što sam na treuntak pomislio:

Šta ja to radim, za koga se borim, da li sam to zaslužio? Ta pitanja su me zabolela a još više to što sam makar i na sekund posumnjao da ono sto radim nema svrhe.

Vetrenjače. Osetih se ko Don Kihot samo sa jednom velikom manom, konj je u Beogradu a Sančo u Gracu. Osta sam na jugu da vojevam boj sa vetrenjačama, da se nadam da ču stići i izdržati do Graca i Beograda, da ću sklopiti oklop i oružje i nastaviti pohod.

Vetrenjače su svuda, vetar stalno duva, ostaje samo da se upitamo:

A gde smo to mi??