Dopusti mi da te zagrlim, da ti kažem kako mi prijaju priče sa tobom. Dozvoli mi da prekinem sa ovim glupim ponašanjem. Možda sam te zato gurnuo, da bi se vratila? Dozvoli da ti kažem, kako sam-smo lepo pričali, kako mi je bilo predivno, kao da se znamo godinama. Dozvoli mi da ti šapnem kako sam se plašio da te zagrlim i tvoje reakcije. Dozvoli mi još da ti kažem da mi nije bilo teško čekati, da je priča i ono maleno zapitkivanje o tebi sve to nadoknadilo. Da si me zainteresovala, da sam našao nekog sa kim mogu pričati o tome.
Razmišljah se da kupim DiS, knjigu koja mi se jako dopala i koja je tebi jedna od omiljenih. Mrak, prosto mi se mnoštvo ideja spaja u jednu tamu, u to da pojma nemam šta radim i šta ću sa tobom. Šta ću ti reći ako me pitaš da povrdim sve ove priče. Šta?
Želim da putujem sa tobom, ne samo po ovom predivnom svetu nego tamo gde nas niko neće uloviti, uhvatiti i zaustaviti. Želim da putujemo po snovima, po našim maštanjima i nadanjima. Želim…
Nudim ti jedno krilo, dodji da poletimo zajedno predivnim i nedohvatljivim prostransttvima…
Spartak,
siguran kao trska na vetru da je ispravno ovo što činim.
29.01.2008
22.07h
January 30th, 2008 at 4:12 pm
Prelepo receno! Sledi svoj san, to je prijateljski savet, iako izgleda da nije…
July 30th, 2008 at 8:09 am
Aaaaaaaaaaaaaa
“naso” sam komentar
Naravno da je prijateljski, jedino sto sad imaam druge snove, sa nekim drugim osobama… Ali sledicu
August 17th, 2008 at 10:03 pm
lepo
August 21st, 2008 at 10:00 am
Cekam da magla postane oblik, oblik da postane stvarnost. San u javi…