Jan
29
Već po sahata očekujem kraj prozora. Po sata i sve što vidim jeste zatvoren prozor. Možda je bilo bolje baciti neki kamen i osluškivati nego što sam čekao hrabrost da dodje sa lavom. Pozvati te i bapnuti u lice sve. Plašim se da ništa ne bi shvatila, da bi rekla da sam verovatno lood i pijan. Za ono prvo i ne bi promašila ali drugo kategorično demantujem.
Moje misli su zbunjene, rečenice netačne, neprecizne, gramatički okrnjene.
Prestajem pisati… Možda bih se uživo i porvao sa tobom ali sada sam izgubio, tvoje reči su pobedile moje.
Spartak
Za danas je dosta. 29.01.2008 22.21h
Eh te reci.. Rekose mi da nista ne znace, da su dela vaznija.. zasto onda nije dosla.. ostala je verna recima..ako se bilo cemu veran moze biti..