Jan
29
Već po sahata očekujem kraj prozora. Po sata i sve što vidim jeste zatvoren prozor. Možda je bilo bolje baciti neki kamen i osluškivati nego što sam čekao hrabrost da dodje sa lavom. Pozvati te i bapnuti u lice sve. Plašim se da ništa ne bi shvatila, da bi rekla da sam verovatno lood i pijan. Za ono prvo i ne bi promašila ali drugo kategorično demantujem.
Moje misli su zbunjene, rečenice netačne, neprecizne, gramatički okrnjene.
Prestajem pisati… Možda bih se uživo i porvao sa tobom ali sada sam izgubio, tvoje reči su pobedile moje.
Spartak
Za danas je dosta. 29.01.2008 22.21h
October 12th, 2008 at 9:17 pm
Eh te reci.. Rekose mi da nista ne znace, da su dela vaznija.. zasto onda nije dosla.. ostala je verna recima..ako se bilo cemu veran moze biti..