“Tako je malo potrebno da budem srecni a upravo nam to malo nedostaje.” Ducic??? Ili pak ne???
Prestao sam pisati, ne zato sto nemam sta reci vec iz razloga sto sam poceo s monolozima.
Ima tu par dilema. Odrediti cilj ili odrediti put? Odlucio sam odrediti okvirni cilj a put birati u hodu. Nisam trazio ovo gde sam sad, nisam ni slutio ni sanjao a opet sve se desilo bas kako je trebalo bit. Pocev od izbora fakulteta, do izbora mentora, do izbora ljudi, putovanja a opet nekako kao da je sve to biralo mene.
Opet, nenadano dodjose nove ponude, nov predlozi, nove sanse a nisam ih trazio. Sve sto sam radio bilo je osluskivanje, radno cekanje… i boom. Pojavise se mogucnosti i ciljevi koje i nisam sanjao ali koji su tu, ostvarivi, veliki a opet tako dostizni.
Da li put bira coveka ili zaludno mislimo da je obratno???
Umoran sam. Glava me boli a ima jos mnogo toga uraditi. Srediti papire i putovati. Mnogo toga se desilo sto nisam planirao i valja ziveti po tome…
Spartak, olovne glave i velikih misli naskrabah ovo dana 04.06.08 u 19.19h pokrenut necijom brigom i zeljom.
“Cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni a jos cudnije koliko cesto nam bas to malo nedostaje”-Andric
)
p.s.Komentar prethodnog komentara cisto da znas:))Nisam ja ta draga poznata osoba,ja sam samo prolaznik,koji citajuci ostavi utisak,komentar,trag.
Ako je podstrek,drago mi.Svako dobro!
Hvala na komentaru i pojasnjenju
Svako dobro i tebi i vidimo se …