Poigrala se sa mnom kao dete kakvom plišanom igračkom. Poigrala i bacila. Bacila kao kockar zadnju paru na kombinaciju koja nikako da dobije. Bacila, ne povratila se.
Grudi drhte, kolena otiču, bol raste, kao u nekoj pesmi, priči… Kada vam oduzmu sve što ste imali, da li se sećate lepih stvari ili je samo bol ono što preovladava?
Mnoštvo lica, kao kakav skakavac u polju pšenice, svuda primamljivih klasova ali svi tako nalik jedan drugom. Traži se neki poseban, neki posebno zreo, posebno žuto rumene boje, posebno nasadjen, devojačkom rukom obradjen, rosom zalivan. Traži se…
„Eh da mi je još jedared proći ulicom, da bećarac našvrljam ćirilicom“…
Spartak, ladna srca i pogleda tupa u promrzloj duši nastanjenoj u mom telu trenutno lociranoj u maloj braonkastoj sobitci zapisah ove reči…
00.56h 21.1.08
Hmmmmm… A sto ne bi recimo sve ovo “sklopio” u neku lepu knjigu… Verujem da bi bila bestseler
Zop iz Vojvodine
decko aj mi na itkutak.com[at]gmail.com posalji mail, da ja tebi posaljem jedan pa da mi ti odgovoris sta o tome mislis…
…Da je igra nastavljena ko zna u cije bi ruke novcic otisao.. Mozda bi bio uzet od strane beskucnika koji bi pijan ispustio ga u vodu, i ti bi se udavio.. a mozda bi te uzela neka lepa dama i cuvala u svojoj torbici, ili medju grudima..
ko zna.. mozda i ovako nisi lose prosao.. igra je prezupcila problematican deo i nastavlja se.. jednom.. nekad..mozda..
Igra se nastavlja, igracu padaju, ustaju, mrdaju i tako u vecnost.
Bitno je da ce ‘becarac ipak biti nasvrljan cirilicom’…
Naravno, jer pisati se mora
i swrljati istom merom, ako ne i bolje 