Snivati je lako i lepo. Hodim kroz ovu mešavinu patnje i bola, radosti i sreće, smeha i plača, hodim kroz život u lakom snu.
Masa je nagrnula. Mnoštvo ljudi, kako i ne bi kad se čeka Nova godina. Na desetine, na stotine ljudi koji vas okružuju. Gledate, vreme prolazi, primiče se nova ili odlazi stara, kako vam volja.
Gledam, tražim pogledom poznata lica. Tražim a nešto se baš i ne snalazim.
Društvance malo, nas nekoliko djuskamo, stojimo, smejemo se.
Gužva je ogromna, hiljade i stotine ljudi se gura, svi bi da vide izvodjače, gužva, krkljanac. Narod navalio sa svih strana.
U jednom trenu osećam neki blagi povetarac. Ej bre, si normalan, blagi povetarac i sladunjav miris parfema na minus deset sepeni. Mora da ti se mozak ohladio pa nisi ni svestan sta kucaš.
Opojni miris se širi, nisam siguran šta se dešava, samo znam da magija počinje. Čujem u pozadini, neke brojke se smenjuju. Čujem sedam, šest… Nema gužve, parfem je razgrnuo masu ljudi i ide ka meni.
Okrećem se, sve je tako nestvano, san…
Izlaziš ti u zimskom kaputcu koji ti doseže kolena i ideš ka meni, negde iza mene. Odzvanja četri, tri, prolaziš kraj mene. Sada smo već paraleleno, ostaje još samo dva, a posle sledi jedan i boom. Osećam blagi dodir po vratu, tvoju ruku kako me hvata i gledam taj predivni pokret tvog tela koji kreće ka meni. Čujem jedan i sre…..
Ali nemam više snage da slušam, sva moja čula su uperena u taj predivni poljubac. Osećam tvoje predivne usne i shvatam da je lepo sanjati. Blaženi drhaj prolazi telom i konačno osećam da smo kod mene da gledam tebe kao novu kraljicu i počinje….
i, onda si se probudio…?
Da…