Kada su sve ladje potonule i pacovi zaplivali ka obali, kada su kapetani odustali a vojska se razbezala, kada su bojne zastave zamenjene crnim pokrovom, ti, ti si se pojavila.
Ti si ponela barjak, pokrenula lavinu u meni, ti kojoj sam se nadao ali nisam ocekivao, ti.
Plasim se da nastavim, da se zaludjujem snovima, “san je laza, Bog je istina”, plasim se ali nastavljam.
Verovatno nisi ni sanjala, verovatno i nisi sigurna sta se desilo, verovatno i pojma nemas ko te sanja… verovatno … ali sanjati se mora s istim zarom kao i ziveti. Zivim, radostan, srecan, sanjajuci nas skori susret. Nase poznanstvo, nezne reci, blaga milovanja, strastvene dodire i prekrasne ljubavi.
Disem punim plucima, nikakav dim nije u stanju da me ugusi, disem za mene za tebe, za nas, za jednu srecu i jednu radost, za nas.
Znam, neka su sve ovo snovi, nemoj mi ih oduzeti, dozvoli da sanjam, budan da sanjam…
Dim. Covek pocinej da se pita kako ugasiti tolike pozare, tolike vatre koje kuljaju na sve strane, toliki pritisak i tolike odgovornosti. Onda se pojavi neko kao ti, neko ko pita i ne sluteci da je u pitanju odgovor. Ti. Ti si moj odgovor i moje pitanje.
Nedostajes mi…
Ps.sledeci put ti biras pesmu…
Spartak
06.04.2008
Radostan sto popricah sa tobom 18.10h
.. i horizont se budi u nocnoj tammi..