“Tako nam malo treba da budemo srecni,a uvek nam to malo nedostaje”…
Znam, znam, mnogo pricam, mozda i vise nego sto je svojstveno muskarcima, ali bolje da pricam nego da cutim i mutavo te posmatram.
Isplatilo se cekanje, nisam to ni pomenuo, nastavili smo razgovor bez toga, bez zajedljivih komentara ili neceg slicnog.
Stolice male, teraju vas u S, sto visok, i velika zelja da sednem do tebe, drugi put, bice jos prilika. Pricamo, dobro, pricam, uzivam u tvom osmehu u tvojim predivnim grudima u tvom opustenom stavu , u tebi.
Zaista, pokrenula si me, dala snagu i volju da se jos vise trudim, da se borim, da napredujem, lek za bolesnog, to si ti. Vec umoran nasao sam novu snagu (ne, nije u rumenom vinu, mada moze), novu nadu, nov melem za moju dusu, nasao sam, mozda i veliku srecu.
Zelim biti s tobom.
Spartak, 07.59h
Dana: 17.04.08
.. dal lepotom il dobrotom
i kisa mi pored tebe prija ..