Nov
19
Svakog jutra popila bi po pola case do sasice rakije. Svakog dana u svoju casu vode dodala bi po kocku secera, ratluka ili jednu bombonu. Spravljala je sebi supu od koprive. Deo bi sipala u tanjir i pojela a deo je nosila guskama i davala. Volela je baba i da pojede i da popije. Ako bi slucajno dobila losu rakiju odmah je trazila onu domacu, iz podruma. Niste je mogli prevariti.
Kad god smo isli nosili smo nesto od slatkisa, prvo za babu a onda i za ostale. Nadje se tu pored kafe i kolaca sa strinu i pored dijetalnih kolaca za babu nadje se i koji ratluk sa moju pra baku.
Ide pesma dalje, bio sam tad jos sasva mali i nisam znao zasto neki placu…
Baka je volela nas i uvek je tu bilo par guscijih jaja ili par oraha a neretko i neka jabuka ili kruska iz obliznjeg vocnjaka zatrpana u nasim stvarima. Bila je prava ekspedicija isprazniti nase putne torbe bez da polupate jaja koja i niste znali da postoje u njima…
Zove cica i kaze da prenesem ocu da svratimo sto pre, baki nije dobro. Obukli se krenuli, a pesma se i dalje nastavlja, bio sam tad jos sasva mali.
Stigosmo i tamo, vazda se neka rodbina okupila i svi pricaju i pripremaju se. Poljubio sam baku. Retko kad je sedela, uvek je setala, radila, bolje reci rmbala ne ko musko, mozda i bolje.
Sedeo sam pored nje i gledao je, otvorila je kesu bombona koju smo doneli i ponudila me. Nisam zeleo da uzmem, ali je tako navaljivala kao i svi oko mene da nisam imao srca da je odbijem. Uzeh jednu, potom i drugu.
Posle par dana culi smo da je umrla u svojoj devedeset i sestoj, mada mnogi tvrde da je imala i vise.
Ne nije kraj, secam se jos necega. Posle par dana bila je sahrana i bio sam tad jos sasva mali i nisam znao zasto mnogi placu…
Bilo je puno hrane, mnogo torti i raznih drugih djakonija, kako i dolikuje nasim obicajima. Njupajuci kolace rekoh:
Bas je dobro kad neko umre, ima puno slatkisa…
Kad god smo isli nosili smo nesto od slatkisa, prvo za babu a onda i za ostale. Nadje se tu pored kafe i kolaca sa strinu i pored dijetalnih kolaca za babu nadje se i koji ratluk sa moju pra baku.
Ide pesma dalje, bio sam tad jos sasva mali i nisam znao zasto neki placu…
Baka je volela nas i uvek je tu bilo par guscijih jaja ili par oraha a neretko i neka jabuka ili kruska iz obliznjeg vocnjaka zatrpana u nasim stvarima. Bila je prava ekspedicija isprazniti nase putne torbe bez da polupate jaja koja i niste znali da postoje u njima…
Zove cica i kaze da prenesem ocu da svratimo sto pre, baki nije dobro. Obukli se krenuli, a pesma se i dalje nastavlja, bio sam tad jos sasva mali.
Stigosmo i tamo, vazda se neka rodbina okupila i svi pricaju i pripremaju se. Poljubio sam baku. Retko kad je sedela, uvek je setala, radila, bolje reci rmbala ne ko musko, mozda i bolje.
Sedeo sam pored nje i gledao je, otvorila je kesu bombona koju smo doneli i ponudila me. Nisam zeleo da uzmem, ali je tako navaljivala kao i svi oko mene da nisam imao srca da je odbijem. Uzeh jednu, potom i drugu.
Posle par dana culi smo da je umrla u svojoj devedeset i sestoj, mada mnogi tvrde da je imala i vise.
Ne nije kraj, secam se jos necega. Posle par dana bila je sahrana i bio sam tad jos sasva mali i nisam znao zasto mnogi placu…
Bilo je puno hrane, mnogo torti i raznih drugih djakonija, kako i dolikuje nasim obicajima. Njupajuci kolace rekoh:
Bas je dobro kad neko umre, ima puno slatkisa…
Bio sam tad jos sasva mali i nisam znao zasto mnogi placu…
Jos uvek se secam nje, ponekad se spomene, kad se popije koja casica rakije, pomene se i njeno ime. Neka ti je laka zemlja,
Mojoj pra baki Nataliji…
Prelep tekst.
… Secam se i ja.. mada sam odavno shvatila zasto odrasli placu… iako sam bila mala.. a secam se.. i znas.. nikad vise takvih jabuka, krusaka, bombona.. nikad vise .. a mnogo sam ih pojela..
Nema… Posle te stid da zdipis dve, jednu za odmah jednu za u dzep, neka se nadje. Jos one male divlje kruske, uh…