Pri?avši tako, rekoše mi: kad odeš iz ove zemlje P jedino što ti nedostaje je hleba. Bilo mi je ?udno kako to samo hleba…
Hleb im je zaista odli?an, toliko razli?itih ukusa, onaj pravi selja?ki, težak. Težak a mek kao duša, pravljen da zasiti, pravljen sa uživanjem, pravljen da se setite kad ste bili mali, namazali maslac ili bolje re?i mast malo aleve paprike i bosi jurili po dvorištu.
Da se setite kako je baka prave?i hleb?i?e znala da jedno izdvoji za vas i da ga u slast pojedete. Malo meda preko, on vru?, med upija hleb.
Mmm, da. Možda ih razumem zašto im hleb nedostaje, jer hleba to je zemlja.
Onda se razmislih šta meni nedostaje, šta meni nedostaje osim tih vukojebina po mojoj zemlji.
Nedostaje mi zemlja, kao zemlja, kao tlo po kojem hodim. Kao nešto što znam da je moje, kao ruka na telu, povezana. Znam da ne bih mogao bez svoje zemlje i da ona ne bi mogla bez mene, da smo povezani, hteli mi to ili ne.
Razmišljam dalje šta mi još nedostaje. Nedostaje mi onaj stari zveket Zvona. Znate, katoli?ka zvona su druga?ija, ona imaju ?eki?, ?eki? druga?ije zvu?i. Kugla, ah ta kugla, kako ona gromko odjekuje. Naravno znate da svako zvono posebno zvoni, da svaki zvonik ima svoju pri?u i da je Zvono uvek tu bilo, da dobro za loše, svadbu, sahranu, veselje, žalost, rat, tugu. Uvek je bilo tu, bi?e, verovatno i posle nas…
Volim taj stari zvuk-zvek zvona.
Dalje, šta mi nedostaje. Nedostaju mi svi oni manastiri, svi oni pitomi ljudi u njemu koji provode dane. Koji nas vra?aju, okre?u, obr?u, naginju ka Bogu, ka veri, a pre svega ka ?ove?nosti.
Nedostaje mi još, osim tih vukojebina, nedostaje mi jedna doma?a sušenica, doma?i kajmak, ah, nedostaje mi i doma?i prebranac ako ?emo iskreno. Ne sa kobasicama, ne, suvim rebrima.
Nedostaje mi, mada mi to nedostaje i kada sam u svojoj vukojebini, nedostaje mi taj gulaš koji je moja Nana pravila. Samo je ona znala da napravi takav gulaš, Hvala Bogu, zna još uvek.
Razmišljam šta mi još nedostaje. Nedostaje mi tih par curica iz Srbije, nedostaju mi ona zapijanja po kafanama s bra?om, nedostaju mi…
Šta mi još nedostaje? Nedostaje mi ta Voda koju možete popiti gotovo svuda, koju možete piti i ne razmišljati o tome kako je nezdrava, kako je tu?a.. nedostaju mi.
Ah.. nedostaju mi…
Spartak, 17.08.08 21.20 iskucano
Glasovna poruka sa?injena 14.08.08
fino fino
emotivno, kao da je pisano za ljude poput mene. i oke mi zasuziše. zamalo pa i da mogu da se stavim u tvoju poziciju. al zamalo
no, uozbiljimo se. svi?a mi se na?in na koji slažeš slike, svi?a mi se motiv koji provla?iš kroz celu pri?u. možda da si ga na kraju malo više razradio tj da si više ušao u emociju prema roditeljima, ovako mi deluje nekako kao da fali. ipak su oni bili veliki deo života uz tebe, a nani si posvetio više mesta (tj junak pri?e). . . osim ako te (ga) nana nije othranila, ali u tom slu?aju onaj med na hlebu bi imao druga?iju težinu.
jedina zamerka je upu?ena na teremin ‘hodim’. potrudi se da koristiš uvek jedan stil, jedan jezik u delu. ako ih ve? mešaš, trebalo bi to naglasiti (ima više na?ina na koje bi to mogao u?initi). imam i ja takve greške, verovatno ih zato i prime?ujem. u globalu, i like it
(nadam se da nisam prestroga, potrudih se samo da ti dam smernice sa moje ta?ke gledišta)
pozdrav
VAuuuuuu…
. Po ponovnom citanju, sto obicno ne radim, uvideo sam da je kao treca ruka. Mozda i ima neku funkciju ali pre svega rusi izgled 
. Dakle oko roditelja, bolje je skratiti. Da bi se objasnilo mora se dugo pisati ili pak dosta razmisljati. Nesto mi to danas slabo polazi za rukom 
1. Bez razmisljanja i reckanja, seckanja i prepravljanja prica je osmisljena u jednom dahu. Sve to imam snimljeno i glasovno, koga interesuje
2. Sto se stilova tice, ma pojma ti ja to nemam. Pisem i skladam kako mi se prohte
3. To oko roditelja sam okratio. Ko video video, ko nije jbg
4. Da si prestroga, mozda i jesi al ja ne marim
5. Samo zbog tebe cu sesti i dokucati te dve price koje sam tog istog dana odsanjao na klupici parka
1. baš lepo, daj da ?ujemo, pa da te ispravim i u dikciji (šaaalim seee, di bi ja
)
2. imaš pojma, samo ne obra?aš pažnju, ali ok, bitno je pisati, vremenom sve do?e na svoje.
3. naravno, privatnost pre svega. ne pitah zbog toga, samo naglasih odnos u pri?i koji primetih, ništa li?no. izvinjavam se ako sam zašla na podru?je na koje nije trebalo.
4. oprosti, zaista se potrudih da ti kažem sve što sam zapazila (samo iz razloga da bi možda i ti obratio pažnju na to), jer pri?u pro?itah sa pažnjom, natenane
5. blagodarim. ja ?u ih samo zbog tebe i pro?itati
ko zna sta bi tebi sve nedostajalo JOS da te nisu silom odvojili od pisanja, Zubruvkom naravno kekeke
More naso sam bolje od Zubruvke
1. Miedovana ili kako se vec pise
2. Krupnik
3. Zuvuntkova ili kako se vec pise
uh…
Ovde ule?emo sa sokom od jabuke, ili sirupom, kako ono beše?
)
Lepa pri?a, Spartak.
Re?enicu: “?? ?? ?????? ???? ?? ???? ??????? ???????? ????? ?? ????? ??????? ?? ??? ? ?? ?? ? ????? ????????.” sam ponovio par puta…
?e me na?e… U mom selu, taj jedan “hlep?i?” zovu kravaj?e!
) Jedino je prababa to umela da umesi… Kravaj?i?e. 
)
Reklo bi se da ti je selo na sedamdesetak kilometara od Nisa ka putu ka Beogradu ili u prevodu negde na relaciji Aleksinac-Krusevac
Za ove ostale votke greota je upotrebiti bilo kakav sok. Samo ciste
E da, ovi ludi P piju ciste samo kao shot (odnosno obrnu ih) a kad im zatrazite da vam daju u normalnu casu cudno vas gledaju
ja sam jela kravaj?e
u Sokobanji
njam!
vidim ja da ja ni omirisati necu te silne sto si nas’o
eh, zivote, lutalicooooo
Ti dodji, jos nedelju dana sam ovde
Kravajce u SB nisam probao al mora biti dobro. Prosto ne mogu da odlucim dal je bolje kravajce il presna pogaca : /
100% si u pravu, blizu Aleksinca, kod Ražnja – ta?nije. Selo se zove Praskov?e (smešno ime, znam, znam
, pa kad sam bio mali, iš’o sam u Praskov?e da jedem kravaj?e! 
)
A valja i presna, jašta!
)
e ne mogu da dodjem! i sta sada?
kravaj?e i doma?a seoska sira (posebno za mene donosili) i paradajza bez injekciju da brže sazru i pršut mmm . . . prošle godine ja bila . . . al se nekad dobro jelo baš . . .
ovo drugo nisam probala, šta je to?
@ omi
Donecu ja neku litricu u Bg, tu me ceka burazer i ondak idemo DOMA
Mozes da nam se pridruzis
@ D A
Presnu pogacu??? Jao, pa to nema reci koje mogu da opisu. Bolje se raspitaj po selu ko to zna da pravi, ipak je najbolje da se proba
eh . . . ja živim u jednom velikom gradu gde hleb raste u pekari, mleko i jogurt u prodavnici, a vo?e i povr?e na pijaci . . .
((((((
a tamo sam bila u gostima i verovatno nikada više ne?u i?i
koliko si dugo tamo?
i vec ti sve to nedostaje?
da li mislis da vremenom opada ili raste spisak?
kravajce je bre i juznije od Nisa
kravajcice sam jeo citavo detinjstvo na KiM… ‘bes mu sve, sve ih je teze naci u ova vremena.. aj dodjes, pa napravimo neku gozbu za sve ove dobre ljude i sve im potanko objasnimo – prakticno 
btw. nedostajes i ti nama
pitaju za tebe jbt. mi ne mos’ se sastavimo, sve kao cekamo da se vratis.. tako ce izgleda i biti 
Najbolje da organizujemo neko jedenje i pijenje za ljude. Naziv “Etno birtija za SVI”
Moze moze
Ovde sam nesto manje od 2 meseca. Ali meni to nedostaje i kad sam u Srbiji
. Problem je sto sam ja dosao ovde sa mislju da nista ne pocinjem. Dal raste ili opada. Mislim da je zavisi koliko si dugo tamo i zasto. Tipa ako si na mesec dva onda i nije bitno, zavrsice se. Ako si na godinu dve, mozda nadjes ljubav, posao ovo ono i druge stvari ti skrenu misli. Nemam pojma : /
Iskreno, doso sam ovde da bih saznao nesto vise o sebi i dobro mi ide
Vise sam proputovao Evropom nego svojom zemljicom. Sledece godine krecem po Srbiji, mesec dana ili bar 2-3 nedelje po vukojebinama.
ja sam prvi put “u Srbiji” bila na prvoj godini faxa. Bila sam šokirana, uopšte nisam tako zamišljala našu zemlju. mislila sam da je svaki grad velik kao Novi Sad . . .
živela sam u nekoj iluziji.
a i kada sam išla po banjama i planinama, tada su bile sezone i sve je bilo živo i puno . . .
sa faxom sam išla 4 godine uzastopno u obilaženje manastira. studentarija, pa su nas i ozbiljnije shvatali (uglavnom su išli studenti istorije) te smo imali odli?na predavanja, obilazili smo i kulturne spomenike koji su nam bili usput (Medijana, ?ele kula i sl) i naravno no?ili u konacima manastira. Iskustvo koje ne mogu da mi zamene ni najskuplji hoteli. od srca preporu?ujem. možda nisam upoznala ‘vukojebine’ naše zemlje (verujem da su i one fantasti?ne), ali sam jako zadovoljna i ?im budem imala vremena i love, opet ?u to u?initi.