Sin sam svoga oca, Trena, večnog gospodara. Živeo sam u pečini učen za kralja ili beše obratno. Milenijumi brišu moja sećanja, niti se protežu i istežu u večnom hodu. Kažu, da je na samom rodjenju njih četrdeset naricalo 40 dana i noći. Jecaj se noćima prolamao dolinom, žaleći za mnom mnogo pre moje smrti.
Pripovedaju [...]
Gradili smo kuću nas petnestak dve nedelje, gradilo je njih stotinak pet godina. Rekoše, ko jednom ode uvek se vraća. Prošao sam trećinu Evrope i nije me nigde vuklo da se vratim, ni najveće metropole, ni najmanja sela, ni najbolji ljudi. Uvek sam odlazio da vidim više, dalje, novo, uzbudljivo.
Gradili smo kucu od blata i [...]
Postoji toliko mnogo stvari, osoba, Ljudi, koji su tu a nikad ih ne vidite. Nikad ih ne sretnete.
I nije kriv veliki grad, ni nemanje vremena, ni stalna užurbanost, nekako kako god obrnem svodi se na to da je lakše naći način da se izvučemo. Zašto da se opterećujemo raznim ljudima, prolaznim slikama, tuđom patnjom ili [...]
Još jedna priča o starini iz autobusa.
Elem, pukovnik u penziji je bio baš Takav. Baš kako zamišljate pukovnika u penziji, ni manje ni više. Gospodskog držanja, bistrih i brzih misli i sa jednim polu smeškom koji visi o levom brku. Kosa seda, gde je ima, i frizura ona prava, vojnička, kratka i uredna.
Gledao sam kako [...]
Put, kao i svaki put uvek dugačak i nikako da se završi. Čovek se godinama navikne na ta putovanja ili kako oni manje otporni pričaju ta mučenja autobusom. Da, da, autobusom se krenulo na putovanje. Različitim metodama mereno ali okvirno koliko Zemlji treba da obrne jedan krug oko svoje ose.
Svaki autobus, osim onih premijerno [...]
Trinaesti januar tekuće godine i koncert našeg dragog sugrađanina Galije. Okupila se gomila ljudi. Jest zima ali toplo, neočekivano toplo za ovo doba godine. Šansu su iskoristili i penzioneri te izašli do parka da promrdaju stare kosti. I starci se izmenili, veče, skoro 10 sati a oni cunjanju po parku i čekaju početak koncerta.
Nas nekoliko [...]
A mi, zalud okrenuti, od rođenja naopako zakrenuti, celog života gledamo šta nemamo a nikako šta imamo. Mnoge su se tu i mudrosti i poslovice udenule, te i ona, kažu najgora: Imao pa nemao…
I naopako želimo, samo da imamo a onda želimo dalje. I dalje želimo a nikako nemamo. Kako bi i imali kad nemamo? [...]
Okani se tih glupih slika, poziranja, namestanja, pucenja usana i slicnih budalastina. Okani se.
Nema te slike koja te moze predstaviti, tog fotografa ni tog carobnjaka koji te moze strpati u ram. Okani se tih gluposti.
Shvati, razumi da si ti jedna i samo jedna. Svaki put razlicita, ista, slobodna, ziva i nemoj se truditi da ukalipis [...]
Počelo je sasvim naivno.
- Sva sam smorena, idem do grada da …
- Super, kad?
- Za 45min kod konja?
- Ok, vidimo se.
Dolaziš užurbano, kasniš kojih 4 minuta, najavila si 2.5. Sedaš na metar od mene, gledaš sat i verovatno se pitaš kad ću se pojaviti. Meni je bilo uživanje gledati te tih par minuta, taj minut [...]
Spremni krećemo u pohode.
Zavaravamo sve svojim perjem. Odmereno, jednostavno, šareno, veselo, radosno se nosimo i stupamo na scenu.
Zvezda večeri nas dočekuje još na samom ulazu. Drugi sto s desne strane, budno motri na nas. Mala, slatka, nasmejana, posebna, pristojna, zaljubljena. Trepka okicama i gleda. Još nismo dokučili da li primećuje ili samo gleda u pravcu [...]
